Šta je američki plafon duga?

Sjedinjene Američke Države se ubrzano približavaju roku do kog Kongres mora da usvoji sporazum, koji su tokom vikenda postigli demokratski predsednik Džozef Bajden i lider republikanaca u Kongresu Kevin Makarti, o suspendovanju vladinog limita duga od 31,4 biliona dolara ili rizikovanju katastrofalnog neizvršenja obaveza, piše Rojters.

Kada je dostignuta granica duga?

Vašington redovno postavlja ograničenje federalnog zaduživanja. Trenutno, plafon je otprilike jednak 120 odsto godišnje ekonomske proizvodnje zemlje (BDP). Dug je dostigao taj plafon u januaru, a Ministarstvo finansija je ispunjavalo obaveze samo donekle, obustavljajući ulaganja u neke savezne penzione fondove, dok je nastavilo da se zadužuje od investitora.

Ministarstvo finansija je u petak upozorilo da bi zemlja mogla da ostane bez novca već 5. juna. Ranije je prognoza za bankrot bila 1. jun.

Pošto Ministarstvo finansija pozajmljuje blizu 20 centi za svaki dolar koji potroši, Vašington bi u tom trenutku počeo da kasni sa isplatama zajmodavcima, građanima ili i jednim i drugim.

Da li granica duga ičemu služi?

Nekoliko zemalja u svetu ima zakone o gornjoj granici duga, a periodično ukidanje ograničenja zaduživanja od strane Vašingtona samo im omogućava da plate potrošnju koju je Kongres već odobrio.

Ministarka finansija Dženet Jelen i drugi stručnjaci za politiku pozvali su Vašington da eliminiše ograničenje, jer ono predstavlja birokratski pečat na već donete odluke.

Neki analitičari su predložili da Ministarstvo finansija zaobiđe krizu tako što će iskovati platinastu kovanicu od više biliona dolara i staviti je na vladin račun, što je ideja za koju mnogi misle da nije dobra. Postoje i oni koji smatraju da sam plafon duga krši Ustav SAD. Ali ako bi se Bajdenova administracija pozvala na taj argument, koji uključuje 14. amandman, usledila bi pravna bitka.

Bela kuća je odbacila obe ideje kao neizvodljive u ovoj fazi.

Šta se dešava kada Vašington više ne može da pozajmljuje novac?

Globalna finansijska tržišta bila bi žestoko uzdrmana jer bi investitori doveli u pitanje vrednost američkih obveznica, koje se smatraju među najsigurnijim investicijama i služe kao "građevinski blokovi" za svetski finansijski sistem.

Američka ekonomija bi gotovo sigurno zapala u recesiju ako bi vlada bila prinuđena da propusti isplate poput plata vojnika ili socijalnih davanja za starije. Ekonomisti smatraju da bi milioni Amerikanaca ostali bez posla. Agencije za procene su upozorile da bi mogle da smanje suvereni kreditni rejting SAD - kao što se dogodilo u prethodnom obračunu iz 2011. - a investitori bi izbegavali neke američke dužničke hartije od vrednosti koje dospevaju na naplatu u narednim nedeljama, jer bi pokušali da izbegnu dospeće obaveza kada je rizik od neispunjenja duga najveći.

Kako su SAD došle do ovde?

Republikanci, koji imaju tesnu većinu od 222-213 u Predstavničkom domu, krajem aprila su usvojili zakon kojim bi se povećala granica duga, ali i uspostavila velika smanjenja potrošnje u narednoj deceniji.

Predlog zakona nema šanse da bude odobren u američkom Senatu koji kontrolišu demokrate. Makarti i Bajden su se tokom vikenda složili oko okvirnog sporazuma o suspendovanju ograničenja zaduživanja na dve godine i ograničavanju potrošnje, ali se suočavaju sa primedbama najpristrasnijih poslanika u obe stranci.

Ova "pesma" nije nova?

Ova vrsta problema bila je deo američke politike decenijama, ali se značajno pogoršala nakon što su fiskalni "jastrebovi" u Republikanskoj stranci ojačali od 2010.

U obračunu 2011, republikanci u Predstavničkom domu uspešno su iskoristili gornju granicu duga da izvuku oštra ograničenja diskrecione potrošnje od demokratskog predsednika Baraka Obame.

Ograničenja potrošnje ostala su na snazi veći deo ostatka decenije, ali je ova epizoda uznemirila investitore i dovela do istorijskog smanjenja kreditnog rejtinga SAD.