RT analiza: Dokle Amerika može da povećava granicu zaduživanja?

Posle dramatičnih nekoliko nedelja pregovora republikanci i demokrate su se dogovorili da još jednom podignu granicu američkog duga i izbegnu Dan D, u kojem bi SAD došle u situaciju da ne mogu da izmire obaveze. Novo pomeranje granice, međutim, ponovo otvara pitanje da li uopšte postoji crvena linija za zaduživanje i dokle Amerika može da podiže taj prag. Kolaps je za sada izbegnut, a stručnjaci kažu da Amerika može da štampa novac i da vraća dugove, ali da će, s druge strane, prekomernim zaduživanjem SAD potkopati temelje američkog dolara, a da bi to mogao biti jedan od faktora koji će postepeno značajno oslabiti američku ekonomiju i dovesti je u duboku krizu.

Advokat Branko Pavlović kaže za RT Balkan da se tempo zaduživanja Amerike ubrzava i da je bankrot neminovan, ali da će on biti postepen i da će se odvijati u nekoliko etapa.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: Šta bi neplaćanje američkog duga značilo za svet?

"Pad je već u toku i on se ne može zaustaviti, ali se neće dogoditi u trenutku što bi bilo formalno bankrotstvo, nego kroz dve ili tri godine i suštinski će posledice biti veoma duboke i teške. Zapadne prognoze su da će sa ovih odobrenih 31,4 hiljade milijardi dolara Amerika do tog novog roka, januara 2025. već preći 35 hiljada milijardi, što znači da će morati ponovo da podiže granicu duga. To ide strahovitim ubrzanjem dalje. Samo povećanje duga ne može SAD da dovede do formalnog bankrota zbog toga što duguju u dolarima i onda oni mogu da odštampaju i vrate dospeće svakog duga. To sve veoma urušava poverenje i u dolar i u američku privredu koja stoji iza nacionalne valute, tako da će ti procesi samo ubrzati one suprotne procese dedolarizacije. Oni će na taj način platiti ekonomski cenu nekontrolisanog štampanja novca", objašnjava Pavlović.

On navodi da SAD planiraju zaduživanje od 500 milijardi dolara po kvartalu i ukazuje da su sada kamate već vrlo visoke i da to znači da će banke izgubiti interesovanje da finasiraju privredu.

"Ta vrsta politike povećava kamate drugim subjektima, jer naravno da će banke tražiti od njih veće kamate nego što dobijaju od države i onda će to delovati u trećem koraku recesivno, vućiće te privrede ka recesiji, jer ne mogu da plate kamate. Onda će banke gubiti klijente i dolaziće u trećem i četvrtom koraku do sloma finansijskog sektora i berzanskih cena. Nije to neposredno, i neće doći do bankrota u jednom trenutku, ali će Amerika ući u ekonomske probleme vrlo slične kao da je bankrotirala, samo ne odjednom već u nešto dužem vremenskom periodu", smatra Pavlović.

Šta je američki plafon duga?

Vašington redovno postavlja ograničenje federalnog zaduživanja. Trenutno, plafon je otprilike jednak 120 odsto godišnje ekonomske proizvodnje zemlje (BDP). Dug je dostigao taj plafon u januaru, a Ministarstvo finansija je ispunjavalo obaveze samo donekle, obustavljajući ulaganja u neke savezne penzione fondove, dok je nastavilo da se zadužuje od investitora. Ministarstvo finansija je u petak upozorilo da bi zemlja mogla da ostane bez novca već 5. juna, dok je ranije prognoza za bankrot bila 1. jun. Taj scenario je sada izbegnut, jer je postigut dogovor o podizanju granice zaduživanja.

"Dok je dolar vodeća valuta, SAD za sad neće biti problem što im raste dug"

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da ne postoji prag za visinu duga i podseća da je slična kriza podila Ameriku tokom Klintonove vladavine, kada je nekoliko meseci Amerika, odnosno njen budžet bio na privremenim merama.

"To je uobičajena stvar u SAD i odmeravanje snaga između demokrata i republikanaca. Sve dok je dolar vodeća svetska valuta, Amerika neće imati problema što joj raste dug, jer oni su jedina zemlja koja ima ekskluzivnu mogućnost da štampa dolare u meri u kojoj su joj potrebni i da ne izazove inflaciju. Sve druge zemlje, a mi to znamo zbog devedesetih godina, time bi izazvale hiperinflaciju. Oni, za sada, nemaju taj problem, ali će ih to tek pogoditi, zbog trenda dedolarizacije", smatra profesor Savić.

On napominje da je do pre nekoliko godina učešće dolara u svetskim plaćanjima bilo 66 odsto, a da je sada palo ispod 59 procenata i ukazuje da postoji tendencija daljeg smanjivanja.

"Pozicija dolara kao rezervne svetske valute je  njima to omogućavala. Vidimo da ima sve više zemalja koje su shvatile o čemu se zapravo tu radi. A to da oni navodno neće da podignu granicu i da odobre dalje zaduživanje je bila politička priča i obaranje ruku, da pokažu i oni koji su opozicija da imaju neku "snagu". To nije ništa novo, bilo je i dramatičnijih situacija ranije. Sve dok je dolar dominantna valuta u svetu oni nemaju naročiti razlog da se ponašaju drugačije. Onog trenutka kada dolar padne i ne bude više imao tu elegantnu poziciju kao danas, oni će morati da razmišljaju na drugi način. Mislim da mu neće trebati mnogo vremena da padne ispod 50 odsto", kaže Ljubodrag Savić.

EU pozdravlja kraj petrodolara? "Podržavamo multipolarni režim globalne valute"

On ističe da je posle ukrajinske krize ceo svet dobro razumeo šta se dešava i dodaje da će najveći udar za Ameriku uslediti zbog poruke koju je svojim postupcima poslala svetu.

"Zamrzavanje 350 milijardi ruskih deviznih rezervi je potez koji je doveo do ubrzane dedolarizacije. Svako ko iole može da razmišlja i da vodi neku samostalnu politiku postaviće sebi pitanje, a šta se može desiti sa našim sredstvima? To je jasna poruka, jer većina zemalja devizne rezerve čuva u zapadnim bankama, i sada razmišljaju, ako mogu to da urade Rusiji, da mogu i njima. Očigledno je da se nude druge valute i da se stvaraju regionalni savezi, i istiskivanjem dolara stvaraju prostor da ne dođu u ovu poziciju u koju je došla Rusija", kaže profesor Savić.