Ekonomija
Od sutra i zvanično: Evrozona u recesiji
Očekuje se da Evrostat sutra saopšti zvanične rezultate privrednih aktivnosti i ako se pokaže da ekonomije evrozone u poslednja dva kvartala beleže pad, to bi predstavljalo uvod u recesiju
Ekonomija evrozone ide ka simbolično važnom preokretu u četvrtak, jer ekonomisti očekuju da će zvanični podaci o poslovanju privrede u prvom biti smanjeni. To bi značilo da proizvodnja beleži pad u poslednja dva kvartala, što predstavlja uvod u recesiju. Ova promena bi donekle umanjila nedavne performanse ekonomije evrozone, koje su bile bolje nego što mnogi ekonomisti nadali, s obzirom da je blok pogođen energetskom krizom i povećanim troškovima života od početka sukoba u Ukrajini, piše "Fajnenšel Tajms".
Evrostat, statistička agencija EU, trebalo bi sutra da objavi revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu u bloku jedinstvene valute od 20 zemalja. Poslednji podaci Evrostata su pokazali da je ekonomija bloka porasla za 0,1 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je stagnirala u poslednja tri meseca prošle godine.
Pad bi, takođe, mogao da promeni i raspoloženje među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koji bi trebalo da se sastanu sledeće nedelje u Frankfurtu. Oni su nastavak podizanja kamatnih stopa do sada pravdali "otpornošću" ekonomije evrozone.
"Iako ove promene ne bi bile velika stvar iz makroekonomske perspektive, na margini bi mogle da promene narativ i diskusiju na sastanku saveta ECB", rekao je Oliver Rakau, ekonomista istraživačke grupe "Oksford Ekonomiksa".
Mark Kas Babić, ekonomista britanske banke "Barklis", rekao je za "Fajnenšel tajms" da najnoviji podaci o BDP-u evrozone koje su objavile zemlje članice ukazuje na verovatno smanjenje u oba kvartala.
Barklis je prognozirao kvartalni pad od 0,1 odsto za oba tromesečna perioda, što bi po nekim stručnjacima bila definica recesije.
Ali Kas Babić je rekao da postoji izvesna neizvesnost jer "stopa rasta koju Evrostat objavljuje za evrozonu kao celinu može da odstupi od rasta zbira pojedinačnih zemalja za nekoliko baznih poena". Nekoliko članica zone jedinstvene valute smanjilo je svoje procene BDP-a za prvi kvartal u nedeljama otkako je prvobitna procena Evrostata objavljena krajem aprila, uključujući Nemačku, Irsku i Finsku.
"Postoji velika šansa da je privreda evrozone ipak pala u zimsku recesiju. Smanjenje u prvom kvartalu je vrlo verovatno, a revizija naniže u četvrtom kvartalu nije nemoguća", rekao je Karsten Bžeski, šef makro istraživanja u holandskoj banci ING.
On je dodao da podaci iz Holandije nisu uključeni u početnu procenu Evrostata, i da će verovatno doprineti silaznom pritisku nakon što je holandska statistička agencija prošlog meseca objavila da se njen BDP smanjio za 0,7 odsto u prvom tromesečju.
Italija je jedna od retkih zemalja koja je poboljšala svoju prognozu BDP-a za prvi kvartal, podigavši je prošle nedelje na rast od 0,6 odsto, u odnosu na preliminarnu procenu od 0,5 odsto. Holger Šmiding, glavni ekonomista nemačke banke "Berenberg", rekao je da bi podaci iz Italije mogli značiti da je evrozona stagnirala, a ne da se smanjila u prvom kvartalu. Grčka tek treba da saopšti podatke o BDP-u za prvi kvartal, što bi, takođe, moglo da ublaži deo sumorne situacije.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard je nagovestila da je dalji rast referentne kamatne stope verovatan sledeće nedelje, rekavši u ponedeljak da su "pritisci na cene i dalje jaki" u evrozoni i da je ekonomska aktivnost "podržana nižim cenama energije, ublažavanjem uskih grla u snabdevanju i podrškom fiskalne politike firmama i domaćinstvima".
U utorak su ekonomski podaci za blok na početku drugog kvartala bili slabiji nego što se očekivalo. Maloprodaja u evrozoni stagnirala je u aprilu, kada su ekonomisti očekivali rast od 0,2 odsto, dok su nemačke fabričke porudžbine za isti mesec pale za 0,4 odsto, suprotno prognozama o porastu od 3,8 odsto.
