Ekonomija
"Fajnenšel tajms": Zašto je EU podeljena oko pljačke ruske imovine
Neke evropske prestonice smatraju da će preusmeravanje kamata sa zamrznutih sredstava Rusije narušiti poverenje u evro
Očekuje se da će ruski novac zarobljen u evropskom finansijskom sistemu nagomilati kamate u vrednosti od nekoliko milijardi evra godišnje. Problem: nema dogovora šta da se radi sa tim novcem.
Evropska komisija je obećala da će za nekoliko nedelja imati detaljnije predloge kako taj "prihod" preusmeriti na podršku obnovi Ukrajine, u skladu sa planovima Zapada da Rusija plati za sukob.
"Fajnenšel tajms", međutim, piše da je taj potez prepun pravnih i finansijskih prepreka. Lideri EU, koji se sastaju u četvrtak, podeljeni su oko toga kako da nastave. Neke prestonice privatno pritiskaju Komisiju da odloži svoje predloge.
"Ima mnogo posla da se ubede zemlje članice", rekao je jedan zvaničnik EU.
Šta EU razmatra?
Na početku ruske Specijalne vojne operacije, EU je sa SAD, Velikom Britanijom i Kanadom, zamrznula je oko 600 milijardi dolara sredstava ruske centralne banke koja se drže u inostranstvu.
Zvaničnici od tada razmatraju da li ta sredstva mogu da se upotrebe u obnovi Ukrajine. Zapad okleva da ih direktno konfiskuje, plašeći se kršenja međunarodnog prava ali i reakcije Kine i drugih zemalja koje bi mogle da pomisle da bi to moglo i njima da se dogodi.
Evropska komisija je prošle godine saopštila da ispituje još jedan put: upravljanje ruskom imovinom kako bi se ostvario prinos koji bi mogao da se iskoristi za Ukrajinu, istovremeno osiguravajući da se osnovna imovina na kraju vrati Rusiji. Međutim, ovo i dalje nosi pravnu opasnost i rizik da imovina izgubi vrednost i da će morati da je dopune evropski poreski obveznici.
Šta je rešenje?
Grupa država članica nedavno je radila na posebnom planu za iskorišćavanje prihoda koji se generišu od zamrznute ruske imovine koja, kako je to slikovito naveo "Fajnenšel tajms", čami u mračnom kutku evropskog finansijskog vodovoda.
Oni su se fokusirali na depozitare hartija od vrednosti, pre svega na belgijsku instituciju "Juroklir" koja čuva zamrznutu rusku imovinu vrednu 196,6 milijardi evra.
"Juroklir" ima ključnu ulogu na globalnim finansijskim tržištima, ali sankcije Moskvi dovele su do toga da oni i drugi depozitari hartija od vrednosti ne mogu da proslede zarađene kamate vlasnicima obveznica, tako da one stoji kod njih.
Belgijska firma obično reinvestira velika gotovinska sredstva, zarađujući kamatu od pozajmljivanja novca finansijskim tržištima ili ostavljajući ga Evropskoj centralnoj banci. Zvaničnici EU razmatraju da li se prihod od toga, a ne sama ruska imovina, može preusmeriti u Ukrajinu. Očekuje se da će prihod iznositi nekoliko milijardi evra godišnje.
Kako bi to funkcionisalo?
Izvlačenje novca za Ukrajinu moglo bi potencijalno da uključuje poseban namet, neku vrstu poreza zasnovanog na režimu sankcija EU. Zvaničnici tvrde da će pritisak da se novac iskoristi za Ukrajinu samo rasti kako se novac gomila.
Privremeno reinvestiranje sankcionisanog ruskog novca na tržištu je samo u prvom kvartalu donelo prihod od 734 miliona evra. Prihod od kamata će verovatno porasti ove godine kako kamatne stope evrozone rastu u cilju borbe protiv inflacije.
Zvaničnici konzervativno procenjuju da bi obračunate kamate iznosile više od tri milijarde evra godišnje.
"Juroklir" bi obično raspodelio prihode od kamata svojim akcionarima, odnosno bankama koje ga koriste. Imajući u vidu političku osetljivost, kompanija tek treba da podeli profit.
Zašto je Evropska centralna banka zabrinuta?
Predsednica ECB Kristin Lagard konsultovana je u vezi sa planom EU i nije ga odobrila. Glavna zabrinutost centralne banke je da bi svaki potez Brisela da uzme novac za koji Rusija tvrdi da je njihov, ukaljao međunarodnu privlačnost evra.
S obzirom na to da su geopolitičke tenzije već visoke, neke zemlje bi čak mogle da okrenu leđa jedinstvenoj evropskoj valuti, u strahu da rizikuju da dožive istu sudbinu kao i Rusija ako jednog dana budu na meti sankcija, tvrdi ECB.
Evro čini nešto više od petine od 12 milijardi dolara svetskih deviznih rezervi koje drže zvanični investitori kao što su centralne banke. Ova pozicija druge najpopularnije valute za devizne rezerve, iza američkog dolara, daje Evropi brojne prednosti, kao što su niži troškovi zaduživanja i bolji trgovinski tokovi.
ECB veruje da bi poseban namet EU za prikupljanje ekstra profita koji ostvaruje "Juroklir" bio nešto manje rizičan od Brisela koji želi da investira sredstva za prikupljanje gotovine, ali nije oduševljena nijednom opcijom.
Zvaničnici su takođe zabrinuti zbog slabljenja evropskih centralnih depozitara hartija od vrednosti, koji igraju ključnu ulogu u finansijskom sistemu. Jedan od načina za ublažavanje rizika bio bi međunarodno koordinisanje akcija, kao što je G7, smatra ECB.
Šta misle države članice?
Evropske prestonice su u velikoj meri podeljene oko te ideje. Velike države članice, uključujući Nemačku, oklevaju da krenu ovim putem. Kao i ECB, strahuju da bi radikalni predlog mogao da poljulja veru u bezbednost imovine koju čuvaju strane države u Evropi.
Jedan nemački zvaničnik je dao teoretski primer Brazila koji brine da će im EU uvesti sankcije zbog seče amazonskih šuma. Pošto su bili svedoci kako se tretiraju sredstva ruske centralne banke, odlučili su da smanje rezerve koje drže u evrima.
Druge prestonice tvrde da je G7 zapravo razbio tabu u februaru 2022, kada je imovina ruske centralne banke prvobitno bila zamrznuta, a to nije izazvalo katastrofalnu reakciju na globalnim tržištima.
"Znamo da će Ukrajinu rekonstrukcija mnogo koštati i da će veliki deo toga pasti na teret EU", rekao je Anders Anlid, generalni direktor Švedskog nacionalnog odbora za trgovinu i šef Radne grupe EU koja razmatra upotrebu zamrznute imovine Rusije.
Ključno pitanje je u kojoj meri evropski poreski obveznici treba da snose teret i da li da koriste zamrznutu rusku imovinu. "Očigledno je da radimo nešto jedinstveno", rekao je on. "EU nikada nije probala ovo o čemu mi razgovaramo."
