Ekonomija
Bankroti američkih firmi dostigli najviši nivo od 2010
Novi podaci pokazuju da sve više kompanija propada pod teretom viših kamatnih stopa
U prvih šest meseci 2023. godine bilo je 340 korporativnih bankrota, što je za 93 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, i više nego 2020. kada taj trend počinje da raste usled pandemije virusa korona, podaci su agencije "Es end Pi global market intelidžens".
Zapravo, ovo je rekord u proteklih 13 godina, konstatuje "Epok tajms" i dodaje da su uzroci ove pojave pooštravanje uslova kreditiranja i više kamatne stope, koji su pak uticali na nivo likvidnosti kompanija.
U junu su registrovana 54 stečaja preduzeća, isto kao i u maju, a među pogođenim firmama su recimo proizvođač električnih vozila "Lordstaun motors", zatim "Rokport" i "Ajmedija brends".
Od početka godine do juna 15 kompanija s dugom od više od milijardu dolara je podnelo zahtev za bankrot, poput "Dajmond sports grupe".
Američka agencija koja prikuplja podatke o bankrotu "Epik bankropsi" potvrdila je da je u prvoj polovini 2023. podneto 2.973 zahteva za komercijalni stečaj, što je 68 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine.
"Povećanje komercijalnih i pojedinačnih prijava za stečaj tokom prve polovine 2023. godine naglašava ekonomske izazove s kojima se suočavaju i preduzeća i pojedinci", rekao je stručnjak iz "Epik bankropsija".
Bankarski stručnjaci smatraju da su više kamatne stope vodeći uzrok porasta bankrota preduzeća s obzirom na to da mnoge firme ili imaju velike dugove za koje će biti potrebno refinansiranje ili im je potrebna veća likvidnost da bi preživeli.
Situacija bi se mogla pogoršati ako Federalne rezerve odluče da ove godine još dvaput povećaju kamatne stope.
Ekonomisti tvrde da se najgori korporativni bankroti obično dešavaju godinu ili dve nakon recesije, što danas nije slučaj jer se američka ekonomija zvanično i dalje širi.
"Zapravo, jednostavno je. Banke ne daju kredite jer sakupljaju novac za sopstveno spasavanje umesto da ga pozajmljuju. Taj kreditni krah znači da ne samo da dolazi do brojnih bankrota, kao i u svakoj recesiji, nego da prestaje pozajmljivanje što uništava čak i zdrava preduzeća. Naravno, s njima se i posao smanjuje", konstatovao je ekonomista Heritidž fondacije.
Nedavno istraživanje "Goldman Saksa" pokazalo je da je tri četvrtine vlasnika malih preduzeća zabrinuto zbog pristupa kapitalu jer je bankarski stres primorao sektor da pooštri kreditiranje.
