Južna Afrika se ljuti zbog EU poreza na emisije CO2: Prebacujete na nas cenu klimatskih promena

Južna Afrika upozorila je još jednom Evropsku uniju na posledice poreza na emisije ugljendioksida preko nivoa koji su odredile zemlje bloka, kako bi se borile protiv ekološkog dampinga i to kažnjavanjem zemalja koje nemaju ambicioznu klimatsku politiku kao EU, piše "Mond".

"Taj mehanizam prebacuje cenu klimatskih promena na privrede u razvoju i nepravedno opterećuje naše zemlje i industrije", ocenilo je južnoafričko Ministarstvo trgovine, industrije i konkurencije u pismu Evropskoj komisiji u koje je "Blumberg" imao uvid. 

EU je odlučila da od oktobra postepeno uvede takse na uvoz iz sektora koji su najveći zagađivači, kao što su cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva ili čak električna energija. Uvoznici će morati da navedu sadržaj "ugljenika" u robi i da kupe "sertifikate" kako bi se uskladili sa pravilima koja važe za evropske proizvođače, kako bi ih podstakli da smanje emisiju CO2. 

Južna Afrika, čija polovina izvoza zavisi od rudarskog sektora i uglja, ocenila je novi sistem kao diskriminatoran i navela da će je to koštati oko 1,5 milijardi dolara godišnje. 

"Naša velika zavisnost od izvoza sirovina koje dobijaju na vrednosti tek u trećim zemljama je naše istorijsko nasleđe koje nam je nametnuto. Umesto da nas ohrabri da uvedemo ambiciozniju klimatsku politiku, (ta evropska odluka) rizikuje da ugrozi našu sposobnost da ostvarimo klimatske ciljeve. To će povećati siromaštvo i nezaposlenost", poručilo je ministarstvo. 

Istorijska odgovornost industrijalizovanih zemalja

Vlada Sirila Ramafose bila je među prvima u zemljama u razvoju koja je u novembru 2022. zaključila Partnerstvo za pravednu energetsku tranziciju sa Francuskom, Nemačkom, Ujedinjenim Kraljevstvom, EU i SAD, koje uključuje 8,5 milijardi dolara u grantovima i povlašćenim zajmovima. Taj sporazum, međutim, nije prekinuo debatu o istorijskoj odgovornosti industrijalizovanih zemalja, a Pretorija očekuje više međunarodne solidarnosti koja će joj pomoći da dekarbonizuje ekonomiju, ali bez ugrožavanja razvoja, ističe list. 

Južna Afrika je, inače, najveći emiter gasova staklene bašte na afričkom kontinentu, a trinaesta u svetu.

"Jedan od načina da EU ublaži situaciju je da pokaže sposobnost da finansira klimatske politike zemalja u razvoju", predlaže Nikolas Bergmans, stručnjak sa Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose i podseća da je EU odbacila predlog da se prihodi od Mehanizma za prilagođavanje nivoa CO2 koriste u tu svrhu.

Istraživanje Svetske banke pokazuje da bi osam afričkih zemalja: Maroko, Tunis, Egipat, Senegal, Gana, Kamerun, Zimbabve i Mozambik bilo najviše kažnjeno novim porezom na emisije ugljendioksida. Primera radi, u Zimbabveu 87 odsto izvoza gvožđa i čelika ide u EU, dok bi u Mozambiku novim taksama bilo pogođeno 74 odsto izvoza aluminijuma. 

Afrička klimatska fondacija i Londonska škola ekonomije takođe ukazuju, u zajedničkoj proceni objavljenoj u junu, na veći uticaj na afričke ekonomije nego "na sve druge regione".

"To je zbog činjenice da je EU posebno važna izvozna destinacija za afrički kontinent i u nju odlazi 26 odsto izvoza đubriva, 16 odsto gvožđa i čelika, 12 posto aluminijuma i 12 cementa", navode stručnjaci. 

Evropljani do sada nisu imali sluha za Afriku, koja traži da se njena posebna situacija – kašnjenje u razvoju i marginalni doprinos klimatskim promenama – uzme u obzir, ističe "Mond", ali dodaje da diskusija nije završena. 

Kritike koje je formulisala južnoafrička vlada, a sa kojima se slažu i ostali na kontinentu, trebalo bi da budu razmatrane na Afričkom samitu o klimi, od 4. do 6. septembra u Najrobiju.