Zapadne sankcije poskupljuju transport naftnih derivata i utiču na emisiju ugljen-dioksida

Globalni dobavljači goriva okreću se dužim i skupljim rutama koje proizvode više ugljen-dioksida, pošto su zapadne sankcije Rusiji promenile globalne obrasce isporuke energenata.

Kao rezultat zabrane EU koja je stupila na snagu 5. februara, tankeri koji prevoze čiste naftne derivate kao što su benzin, dizel i mlazno gorivo putuju između 16 i 18 dana da bi prebacili rusku robu u Brazil ili američku u Evropu. 

To je znatno više u odnosu na četiri do šest dana koliko je brod ranije putovao iz Rusije u Evropu, rekli su neimenovani izvori za Rojters. 

Zabrana uvoza ruskih naftnih derivata još jedno je u nizu ograničenja nakon embarga na uvoz ruske sirove nafte u EU krajem prošle godine, kao i ograničenja cena.

Od početka zabrane, prosečne vozarine za transport goriva poput benzina i dizela na nekim globalnim pravcima više su se nego udvostručile.

Ponovno iscrtavanje mape transporta naglašava negativne efekte zapadnih pokušaja da kazni Rusiju zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini, povećavajući nesigurnost snabdevanja gorivom i rast cena, a sve u momentu kada su vlade zabrinute zbog inflacije i globalnih ekonomskih pokazatelja.

Ne samo da su putovanja mnogo duža, već su se promenila i pravila ponašanja.

Rusko gorivo odlazi u Brazil, Tursku, Nigeriju i Maroko čime Moskva kompenzuje manjak sa evropskog tržišta, dok Evropa uvozi više dizela iz Azije i sa Bliskog istoka, pokazuju podaci koje prenosi Rojters.

Azijske isporuke se zamenjuju ruskim gorivom u Africi i istočnom Mediteranu i preusmeravaju u centar za mešanje u Singapuru na privremeno skladištenje, rekla su dva izvora iz rafinerije iz severoistočne Azije.

Evropski uvoznici čija je nafta putovala iz ruskih luka u Antverpen četiri dana pre početka sukoba u Ukrajini, sada moraju da čekaju 18 dana na alternativne zalihe iz SAD.

Amerika je, zbog sankcija, najveći dobavljač teške nafte u Evropi, dok su G7, EU i Australija ograničile cenu ruske nafte na 45 dolara po barelu, a dizela i benzina na 100 dolara po barelu za transakcije u kojima se koriste zapadni brodovi i osiguranje. 

U međuvremenu, Brazil, tradicionalni uvoznik američke nafte, podstiče kupovinu iz Rusije po povoljnijim cenama.

Međutim, putovanje od Rusije do Brazila može da potraje 18 dana ili duže, a troškovi mogu da idu do 7 miliona dolara po putovanju, što je skoro dvostruko veće u odnosu na pošiljku iz Amerike. 

Brazil je uvezao oko 240.000 tona ruskog dizela i benzina u prve tri nedelje marta, što čini četvrtinu brazilskog uvoza, u odnosu na 12 odsto koliki je bio udeo Rusije u februaru i manje od 1 odsto prošle godine. 

"Do februara, Evropa je bila primarno rusko tržište za izvoz rafinisanih proizvoda. Međutim, u roku od mesec dana primećen je veliki zaokret", prenosi Rojters.

Sa većim udaljenostima rastu troškovi, ali i emisije ugljen-dioksida. 

Na osnovu podataka pre pandemije, povećanje kilometraže za 10 odsto za sve tankere koji putuju u i iz evropskog ekonomskog područja povećalo bi njihovu emisiju za oko 1,5 miliona tona ugljen-dioksida, što je jednako emisiji od oko 750.000 automobila godišnje u Evropi.