RT Balkan analiza: Kilogram krmenadle košta i do 800 dinara, zašto je svinjetina tako skupa?

Od svih vrsta mesa svinjetina je ubedljivo najviše poskupela, pa kilogram krmenadli ili vrata sada košta i do 800 dinara, u zavisnosti od grada u kojem se kupuje, ali i trgovinskog lanca ili mesare u kojima se pazari.

Svinjski but je za mnoge postao luksuz, a u nekim marketima cena mu se sa 1.200 dinara izjednačila sa junetinom, koja je ranije uvek bila za trećinu skuplja u odnosu na svinjetinu. Svinjski file se prodaje i po ceni od 1.400 dinara.

Svinjsko meso je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu bilo skuplje za 21 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Prema podacima Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu, piletina je od početka godine poskupela za oko četiri dinara, junetina u proseku za devet dinara, dok za kilogram svinjetine sada potrebno izdvojiti u proseku oko 96 dinara više.

PKS: Raste cena mesa, uvoz živih svinja poskupeo za čak 45 odsto

Stručnjaci kažu da su prethodne četiri godine bile teške za svinjarstvo i da su zbog sve slabije isplativosti, mnogi farmeri odlučili da prekinu proizvodnju, zbog čega je i ponuda svinja, pa i mesa sada manja. S druge strane, ni globalne okolnosti nisu išle na ruku domaćim proizvođačima, od korona krize, preko poskupljenja energenata, do afričke kuge koja je doprinela da se broj svinja dodatno smanji - zbog bolesti ih je uništeno oko 38.000.

Pre dve godine se za 1.500 dinara moglo kupiti tri kilograma svinjetine, a ovog leta jedva dva kilograma.

"U nekim prodavnicama je svinjski but i više od 1.200 dinara, ali pitanje je ko će imati novca da izdvoji za to - koliko onda treba da košta juneći? Svako gleda iz svog ugla i pita se zašto ne bi pokušao da zaradi više, ali zato treba da shvatimo da smo u specifičnoj situaciji i ovo je četvrta godina gde se poslovanje odvija pod specifičnim uslovima - korona, ukrajinska kriza, afrička kuga i pitanje je ko to sve može da izdrži. I Evropa je pod uticajem afričke kuge i cene su porasle za oko 40 odsto od početka godine. Međutim, to ne može da ide u nedogled s obzirom da se kupovna moć potrošača smanjuje i da je sve manje onih koji to mogu da priušte", kaže Nenad Budimović, Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku o cenama poljoprivrednih proizvoda na pijacama u trećoj nedelji avgusta, cena kilograma svinjskog mesa sa kostima najmanje je koštala u Pančevu - 640 dinara, potrošači u Nišu su plaćali 650 dinara, u Vranju i Smederevu 660, dok su potrošači u ostalim gradovima za krmenadle i svinjski vrat morali da izdvoje od 660 do 800 dinara, u Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici.

Nenad Budimović smatra da bi svi u lancu i farmeri i klaničari i trgovci trebalo da budu razumni, kako bismo imali redovnu snabdevenost i normalne cene.

"Teško je reći koliko će još cene da rastu, ne mogu da se daju preciznije prognoze, pogotovo što ne znamo kako će se odvijati situacija sa afričkom kugom i da li će farmeri i dalje da odustaju da kreću u novi ciklus tova svinja, jer niko neće da rizikuje da stavlja prasad u tov, a da ne zna šta ga čeka", rekao je Budimović. 

On je objasnio da je ponuda manja, da ima manji broj svinja, odnosno tovljenika, meso poskupljuje za uvoz, za preradu, ali da je pitanje dokle će to trajati.

"Svi ozbiljni proizvođači Španija, Belgija, Holandija prate šta se dešava. Važno je da se izborimo sa kugom i da sačuvamo domaći potencijal i da ne zavisimo od drugih parametara i uticaja. To možemo samo sprovođenjem dobrih biosigurnosnih mera u primarnoj proizvodnji i dobrim razumevanjem i klaničara i trgovaca", dodao je Budimović.

On ističe da je afrička kuga je kap u punoj čaši na sve što nam se dešava poslednjih decenija - od pada broja grla, korone i poskupljenja energenata.

"Dugogodišnja je kriza i gubici i ljudi koji se bave stočarstvom sada gledaju da nadoknade za kratko vreme sve što su izgubili. To će biti kratkog daha, ako se tako radi. Ranije je kilogram junetine bio kao jedan i po kilogram svinjetine, ali ima primera da se cena sada gotovo izjednačila, što nije normalno. Ako je cena tovljenika 230 do 250 dinara, onda cena mesa od 700 dinara nije visoka, jer je sirovina toliko. Tu se baca krv, utroba, koža, nejestivi delovi i to je praktično 60 do 70 odsto se iskoristi od jedne svinje", kaže Nenad Budimović.

Odgovornost za visoke cene u prodavnicama farmeri, klaničari i trgovci prebacuju jedni na druge. Iz industrije mesa tvrde da je razlog za skok cena to što farmeri koji još nisu imali problema sa afričkom kugom svinja koriste priliku da povećaju cene žive vage koja je trenutno u Mačvi i do 310 dinara. 

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Vitomir Vidović, koji se bavi uzgojem svinja, međutim, kaže da proizvođači nemaju gotovo nikakvu korist od rasta cena mesa i da svi drugi u lancu zarade više, dok farmeri jedva održavaju proizvodnju.

"Najviše pokupe mesari, pa trgovci, proizvođači stočne hrane, država kroz PDV, a onda na kraju farmerima šta ostane. Nema opravdanja da svinjetina u mesarama košta 1.200 dinara, ali trgovci uvek nađu razlog da poskupe. Oni nikad spuštaju svoju maržu, šta god da se dešava. Otkupna cena svinja je oko 280 dinara za kilogram žive vage. Država bi mogla da ograniči cene, ali to bi opet dodatno pogodilo proizvođače. Oni mogu da ograniče maržu prerađivačima mesa i prodavcima. Kada je bila zamrznuta cena, pala je cena žive stoke. U toj situaciji ne gube trgovci, već opet proizvođači", objašnjava profesor Vidović.

Svinjsko meso skuplje u EU: Da li će se poskupljenje preliti u Srbiju?

On smatra da bi, kada bi mali farmeri imali svoju klanicu, cene mesa u radnjama bile bar 30 odsto niže. 

"Farmeru od svinje ostane otprilike 30 do 40 evra, a svu zaradu uzmu ostali u lancu, a s druge strane sav rizik, pa i bolest životinja, je na proizvođaču. On mesecima gaji svinju, a klaničar je kupi i za šest dana napravi kobasice, parizer, mortadelu, čvarke, slaninu i sve proda i zaradi mnogo više. Oni izrabljuju male farmere. Na malim farmama sa do 50 svinja ima tri puta više krmača i deset puta više radnih mesta nego na velikim", kaže Vitomir Vidović.