Ekonomija

Čime se napaja svet: Ugalj i dalje daje najviše struje (GRAFIKA)

Iako je sagorevanje uglja za proizvodnju električne energije najveći svetski izvor emisije ugljen-dioksida, njegova upotreba u proizvodnji struje je porasla za čak 91,2 odsto
Čime se napaja svet: Ugalj i dalje daje najviše struje (GRAFIKA)© vencav - stock.adobe.com

Tokom prošle godine širom sveta proizvedeno je 29.165,2 teravat sati (TWh) električne energije, što je povećanje od 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najnoviji podaci Statističkog pregleda svetske energije, koje su predstavili Kris Dikert i Sem Parker iz "Vižual kapitalista" pokazuju da ugalj sa 35,4 odsto i dalje prednjači kada je u pitanju proizvodnja struje, dok je udeo prirodnog gasa 22,7 odsto i hidroelektrana 14,9 procenata.

Više od tri četvrtine ukupne svetske električne energije proizvedene iz uglja se troši u samo tri zemlje. Kina je najveći korisnik uglja, sa 53,3 odsto globalne potražnje za ugljem, Indija sa 13,6 odsto i SAD sa 8,9 odsto.

Sagorevanje uglja za proizvodnju električne energije, kao i za metalurgiju i proizvodnju cementa, je najveći pojedinačni svetski izvor ugljen-dioksida. Ipak, njegova upotreba u proizvodnji električne energije je zapravo porasla za 91,2 odsto od 1997. godine, kada je potpisan prvi globalni klimatski sporazum u Kjotu u Japanu.

Obnovljivi izvori energije u usponu

Međutim, čak i dok neobnovljivi izvori uživaju u vremenu na Suncu, dani bi im mogli biti odbrojani.

U 2022. godini, obnovljivi izvori energije, kao što su vetar, solarna i geotermalna energija, predstavljali su 14,4 odsto ukupne proizvodnje električne energije sa godišnjom stopom rasta od 14,7 odsto, vođeni velikim dobicima u solarnim i vetroelektranama. Nasuprot tome, neobnovljivi izvori energije su imali samo anemičnih 0,4 odsto rasta.

Autori Statističkog pregleda ne uključuju hidroelektrane u svoje proračune za obnovljive izvore energije, iako mnogi drugi, uključujući Međunarodnu agenciju za energiju, smatraju da je to "dobro uspostavljena tehnologija obnovljive energije".

Sa hidroelektranama koje su prešle u kolonu obnovljivih izvora energije, zajedno su činili više od 29,3 procenata ukupne električne energije proizvedene u 2022. godini, sa godišnjom stopom rasta od 7,4 odsto.

Nuklearna zima u Francuskoj

Još jedan veliki pokretač u ovogodišnjem izveštaju bila je nuklearna energija. Pored poremećaja u nuklearnoj elektrani Zaporožje u Ukrajini, gašenja francuskih nuklearki zbog korozije koja je otkrivena u sistemima za hlađenje reaktora dovela su do pada globalne upotrebe od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Količina električne energije proizvedene nuklearnom energijom u toj zemlji pala je za 22 procenta na 294,7 teravat sati u 2022. Kao rezultat toga, Francuska je od najvećeg svetskog izvoznika električne energije postala neto uvoznik.

Pretvaranje mehaničke energije u električnu je relativno jednostavan proces. Savremene elektrane su inženjerska čuda, naravno, ali i dalje rade na istom principu kao i prvi generator koji je izumeo Majkl Faradej 1831.

Način na koji se dobija mehanička energija je trenutak u kojem se stvari komplikuju. Ugalj je pokretao prvu industrijsku revoluciju, ali je u tom procesu zagrevao planetu. Vetar je slobodan i čist, ali je nepouzdan. Nuklearna fisija pouzdano proizvodi električnu energiju bez emisija, ali i stvara radioaktivni otpad.

Sa temperaturnim rekordima koji se dostižu širom sveta tokom leta, rešavanje ovih problema nije samo akademsko pitanje, a izveštaj za sledeću godinu mogao bi biti ključni test posvećenosti sveta budućnosti čiste energije.

image