Ekonomija

Dozvoljeni minus najskuplji kredit: Banke u regionu imaju četiri puta nižu tarifu od onih u Srbiji

Ako je građanin Srbije ušao u "crveno" i tokom cele godine je zadužen 100.000 dinara, za ovo zaduženje će banci platiti bezmalo 30.000 dinara
Dozvoljeni minus najskuplji kredit: Banke u regionu imaju četiri puta nižu tarifu od onih u SrbijiGetty © Sean Gallup

Bankari u Srbiji mogu da se pohvale rekordnom zaradom u prethodnoj godini, a kako i ne bi kada su neki njihovi proizvodi čak četvorostruko skuplji nego u nekim zemljama Evropske unije. Konkretno, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu u našim dojučerašnjim "bratskim" republikama Hrvatskoj i Sloveniji naplaćuje se po kamatnoj stopi od maksimalno sedam i po odsto, a kod nas se tarifira i po 33,28 procenata. Čak je i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini duplo povoljnije nego ovde.

Drugim rečima, ako je građanin Srbije ušao u "crveno" i tokom cele godine je zadužen 100.000 dinara, za ovo zaduženje će banci platiti bezmalo 30.000 dinara! Kamate gotovo na zelenaškom nivou! A, ako klijentu banke dođe na otplatu rata koja će probiti dogovoreni iznos dozvoljenog minusa i pređe u nedozvoljeno prekoračenje, neke banke to naplaćuju po godišnjoj kamatnoj stopi od preko 55,10 procenata! Hrvat ili Slovenac ako su za isti iznos zaduženi plate 7.500 dinara.

U Republici Srpskoj su fiksne kamate i kreću se između 12 i 15 odsto. Što znači, 100.000 dinara duga u RS košta najviše 15.000 godišnje kamate ili duplo jeftinije nego kod nas. U Crnoj Gori te kamate su, takođe, fiksne i iznose između 12 i 14 procenata.

Već je uobičajeno postalo da se bankari "peru" da je minus najlošiji proizvod i da je mnogo bolje uzeti keš kredit, a račun držati koliko god je moguće iznad nule, nije jasno kada banke koje rade i kod nas i na regionalnim tržištima, konkretno u Hrvatskoj i Sloveniji, imaju četiri puta nižu tarifu.

I u Francuskoj kreće od 7 odsto

Kamata na dozvoljeni minus u Francuskoj zakonski ne može da pređe 20 odsto, a kreće se uobičajeno između 15 i 20. Ima i banaka, uglavnom onih koje postoje samo preko interneta, bez direktnog kontakata s klijentima, koje naplaćuju svega 7 odsto kamate na godišnjem nivou za ovakvu vrstu usluge.

Postoji i minimalna suma koja se svakako skida, bez obzira na to koliko je mali minus. Francuska poštanska banka to, na primer, naplaćuje 1,5 evra po tromesečju. Ako se prekorači dozvoljeni minus, plaćaju se i troškovi bankarske komisije koji po zakonu ne mogu da prekorače 8 evra po operaciji, a 80 evra maksimum. Ukoliko se klijent nalazi u utvrđenoj teškoj materijalnoj situaciji, naplaćuje se 4 evra po transakciji, a 20 ukupno maksimalno mesečno. Minus na duže od tri meseca, inače se pretvara u potrošački kredit.

"Stara je priča da je dozvoljeni minus najskuplji bankarski proizvod i lako je objasniti da bankari sa njim najviše rizikuju, jer ne znaju koliko će ljudi da ga koristi i koliki iznos novca će morati da ostave na raspolaganju. Zato je opravdano da kada nekom treba dodatni novac da ga nabavi po značajno povoljnim uslovima kroz keš kredite, gde i klijent i banka znaju koliko se novca pozajmljuje i pod kojim uslovima. Moj savet je da ljudi bez preke potrebe ne ulaze u crveno, a ako baš moraju da to bude u veoma kratkom roku, dan-dva, najviše mesec", kaže za "Novosti" Vladimir Vasić, bankarski stručnjak i donedavni generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

Vasić smatra da je opravdano da javnost postavi pitanje zašto su cene u našoj zemlji pojedinih usluga i do četiri puta više nego u komšiluku.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić napominje da je ovakva cenovna politika posledica tržišta, ali i velike potrebe naših građana za dodatnim novcem, što banke vešto i unosno koriste.

"Banke računaju i na to da većina naših građana ne zna prave cene njihovih usluga i veliki broj njih i ne čita ugovore koje dobiju. Ne znam koliko Narodna banka može da uradi da ograniči cene, ali ono što je sigurno moguće uraditi je da mi kao klijenti počnemo da više cenimo naš dinar. Razvijena društva veoma cene svoj cent ili peni. Mi olako prihvatamo da bukvalno bacimo 500, hiljadu dinara. E kad se to sabere, na godišnjem nivou se nakupi ogromna cifra", ukazuje profesor Savić.

On napominje da u našim bankama i dobar dan košta i dodaje da je šokiran da ovaj sektor više zarađuje od taksa i naknada nego od kamata na štednju ili kredite.

Narodna banka Srbije na pitanje "Novosti" o dozvoljenom minusu kaže da je u periodu od januara 2014. godine (od kada Narodna banka Srbije objavljuje pojedinačne podatke po bankama) do jula 2023. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,8 procentnih poena.

"NBS je uvek upozoravala građane da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit", napominju u NBS.

Oni poručuju da je sasvim sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara, nego pozajmice po tekućem računu.

Ostaje nejasno da li bi ovakve naknade mogle institucionalno da se ograniče. Ako ne može, onda bi zarada od minusa morala dodatno i ozbiljno da se oporezuje. Zašto? Zato što gotovo da na planeti nema biznisa u kojem za godinu možeš da zaradiš čak trećinu uloženog! Naravno, ne legalnog!

image