Ekonomija
RT Balkan analiza: Gde je Srbija u najnovijoj prognozi MMF-a o rastu privrede u regionu
BDP Srbije je prošle godine bio 63,5 milijardi dolara, a sa prognoziranim rastom od 2%, to bi značilo da će privreda na kraju ove godine imati rezultat veći za oko 1,27 milijardi dolara, što je skoro jednako rezultatu koji će postići privrede Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije zajedno
Sve zemlje u regionu, osim BiH imaće veći privredni rast od Srbije ove godine. Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), bruto domaći proizvod Srbije će biti 2 odsto, kao i u BiH, dok će Crna Gora zabeležiti najveći rast od oko 4,5 odsto. Lista, međutim, izgleda drugačije kada se uporede vrednosti bruto društvenog proizvoda po zemljama.
Rast od 4,5% znači da bi saldo crnogorske privrede, koji je prošle godine iznosio 6 milijardi dolara, na kraju ove godine mogao biti veći za oko 270 miliona dolara. BDP Albanije koji je lane bio 18,9 milijardi dolara, sa rastom od 3,6% mogao bi biti uvećan za oko 660,5 miliona dolara, a Severne Makedonije bi sa 13,6 milijardi dolara, sa rastom od 2,5% mogao biti veći za oko 340 miliona dolara.
BiH je prošle godine imala bruto domaćeg proizvoda od 24,5 milijardi dolara, a sa rastom od 2% ojačao bi za oko 490,5 miliona evra.
Bruto domaći proizvod Srbije je prošle godine bio 63,5 milijardi dolara, a sa prognoziranim rastom od 2%, značilo bi da će privreda na kraju ove godine imati rezultat veći za oko 1,27 milijardi dolara, što je skoro jednako rezultatu koji će postići privrede Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije zajedno.
"Sve ove privrede imaju manju bazu. Bruto domaći proizvod Srbije je gotovo jednak BDP-u svih drugih privreda u regionu Zapadnog Balkana. Daleko više smo uključeni u međunarodnu trgovinu, imajući u vidu da sa svim ovim zemljama ostvarujemo suficit. Kada pogledate investicije koje dolaze u region, najviše ih je u Srbiji. Definitivno je srpska privreda najvitalnija, najatraktivnija i naravno najveća", kaže za RT Balkan Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize iz Privredne komore Srbije.
On napominje da razlog za rast zemalja koje se baziraju na turizmu, Crne Gore i Albanije, leži u značajnom oporavku ove grane privrede posle nekoliko godina, pa su samim tim i njihove stope rasta veće, jer se baziraju na pružanju tih usluga.
Razvijenije privrede usporile rast
Svetski ekonomski rast će, prema prognozi MMF-a usporiti sa 3,5 odsto iz prošle godine na 3% u 2023. godini. Očekuje da će razvijene ekonomije usporiti svoj privredni rast sa 2,6% u prošloj na 1,5% u ovoj godini.
"U međunarodnoj trgovini najviše pada tražnja za proizvodima visoke dodate vrednosti, poput proizvodnje automobila. Sa druge strane, stagnira ili je blago povišena tražnja za proizvodima koji su manje dodate vrednosti i za sirovinama i zbog toga, između ostalog, neke razvijene zemlje beleže niži rast od manje razvijenih država", objašnjava Bojan Stanić.
Naš sagovornik kaže da je dobro što imamo stopu od 2 odsto rasta, koja bi trebalo sledeće godine da bude tri odsto, ali smatra da je to slab rezultat za srpsku privredu.
"Značajno smo iznad vode, s obzirom kakva je geopolitička situacija u Evropi i šire. Ali, u smislu obezbeđivanja dugoročnog razvoja naše zemlje ne znači toliko imajući u vidu da je potrebno minimum 4 do 5% i da se tako nadoveže nekoliko godina da bismo osetili to poboljšanje kod običnog stanovništva", ukazuje Stanić.
Napominje da je procena Svetske banke da je Srbiji, u normalnim okolnostima kada nema ovih globalnih poremećaja, stopa rasta u smislu potencijala privrede Srbije na oko šest do sedam odsto.
"Još smo daleko ispod tog potencijala. U tom smislu, značajno je zato što ne dolazi do pada, ali opet je nedovoljno da bi se rešavali ti gorući problemi koji utiču na privrednu aktivnost, pre svega visok deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom i relativno nizak standard stanovništva i pad kupovne moći koji je posledica pre svega inflacije", napominje Bojan Stanić.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže da region nema podjednako razvijene statističke kapacitete da bismo mogli da bez ikakve rezerve tvrdimo da su ti pokazatelji ujednačeni. On napominje da je komšijska statistika upitna i da mnogi delovi njihovog statističkog obuhvata nisu ni deo zvanične evropske statistike.
"To što oni kažu da im je rast, nije verifikovano od strane međunarodnih statističkih institucija. Ako gledamo Evropu, šire posmatrano, gde je svakako statistika ujednačena i tu nema nikakvog prostora za bilo kakvu manipulaciju ili precenjivanje rasta, onda možemo reći da je Hrvatska ove godine značajno ubrzala, ali opet zahvaljujući sjajnoj turističkoj godini. Što se tiče drugih, to je jako slabo i mnogi su već jasno u recesiji, koja se nažalost produbljuje i pojačava", kaže Ivan Nikolić za RT Balkan.
Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, evrozona će ove godine zabeležiti rast BDP-a od svega 0,7 odsto, dok se za Hrvatsku predviđa višestruko snažniji rast od 2,7 odsto.
Nikolić ističe da za Srbiju ne predstavlja problem slab rast privrede, već standard građana, koji ne može da raste zbog ovako visoke inflacije.
"Izvori rasta koji su dali najveći doprinos u prvih osam meseci ove godine u Srbiji su industrijska proizvodnja (zahvaljujući oporavku EPS-a i proizvodnji struje), a poslednja dva meseca doprinose i rudarstvo i prerađivački sektor. To je potpuno neobično i čak iznenađujuće s obzirom da je katastrofalno stanje u evrozoni i da tražnja iz tog područja jenjava i da se neće oporaviti na srednji rok", navodi Ivan Nikolić.
On ističe da su za rast BDP-a ove godine značajni i građevinarstvo i poljoprivreda.
Fiskalni savet: Rast zbog privremenih činilaca
Fiskalni savet je u "Mišljenju na Revidiranu Fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026" naveo da su privredni rast u ovoj godini pogurali i neki privremeni činioci, čija se pomoć ne može očekivati u sledećoj godini.
"Pored toga što će srpska privreda ostvariti nisku stopu rasta u ovoj godini, dodatni problem predstavlja to što će i taj slab rezultat delom biti postignut zahvaljujući privremenim činiocima. To se prvenstveno odnosi na natprosečno dobru poljoprivrednu sezonu i neuobičajeno snažan međugodišnji rast u proizvodnji električne energije", navode iz Fiskalnog saveta.
Obrazlažu da se ovogodišnja relativno dobra poljoprivredna sezona poredi sa sušnom 2022. godinom, što u velikoj meri objašnjava visok međugodišnji rast proizvodnje u ovom sektoru od oko 10%. Dodaju da sličnu situaciju imamo i kod proizvodnje električne energije, koja je u 2022. bila na neuobičajeno niskom nivou zbog kolapsa u termoelektranama.
Napominju da je proizvodnja u termoenergetskim kapacitetima ove godine uglavnom stabilizovana, što je uz dosta dobre hidrološke uslove i poređenje s niskom bazom omogućilo međugodišnji skok proizvodnje u ovom sektoru za 15 odsto.
"Zbirni doprinos ova dva privremena činioca stopi rasta BDP-a u tekućoj godini procenjujemo na oko procentni poen, pri čemu je taj efekat sada iscrpljen i ne može se očekivati u sledećoj godini", smatraju u Fiskalnom savetu.
