Vučić: Najveći izazovi za globalnu ekonomiju su rat i skup novac, Bugarima stiže odgovor

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su ratovi najveći izazov sa kojim se globalna ekonomija suočava, a zatim i skup novac.

"Kada je skup novac i rat imate visoke kamatne stope i problem za obrtna sredstva u industriji, građevinskoj industriji i svemu. Zato vam je Evropa gotovo pa u recesiji. Ukoliko se nastavi sukob Izrael i Palestina biće još gore", ocenio je predsednik u Kini u toku održavanja inicijative "Pojas i Put", u vezi sa današnjim forumom na visokom nivou koji je posvećen globalnoj ekonomiji na kom će učestvovati.

Vučić je rekao da je sada potrebno da se obrati pažnja na rešavanje problema kao što je taj da je Bugarska podigla takse za ruski gas.

Bugarska uvela porez na ruski gas, ugrožena i Srbija

"Mi i Mađari smo juče reagovali zajedničkim saopštenjem, Siniša Mali je potpisao rešenje sa Sijartom, Orban i ja smo odobrili - čudne stvari se dešavaju, gas opet skače, nafta opet skače. U jednom danu posle Izrael - Palestina sukoba, dogovorili smo da ne damo da dizel dalje ide naviše bez obzira koliko mi to morali da platimo", rekao je predsednik.

On je istakao da su naše rezerve dizela na 65 dana i nafte 73 dana, rezerve gasa 700 miliona kubnih metara.

"Ali ako nam neko zavrne dotok gasa onda smo opet u problemu. Ali, bolje smo se spremili nego većina drugih. Imamo podatke koliki su njihovi skladištni kapaciteti u Evropi popunjeni, naši su u zemlji popunjeni 100 odsto i gotovo 100 odsto onoga što smo iznajmili u Mađarskoj", rekao je predsednik.

Porez na tranzit ruskog gasa

Podsetimo, Bugarska je uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije u EU, što bi, kako neki smatraju moglo da ugrozi snabdevanje, između ostalih Mađarske i Srbije. Uvedena taksa iznosi 20 bugarskih leva (10,23 evra) po megavat-satu, ili otprilike 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji tranzitira kroz zemlju.

Sijarto: Nećemo ostati dužni, zajedno sa Srbijom odgovorićemo na nove mere Bugarske

Naknada čini oko 20 odsto trenutne cene gasnih fjučersa u čvorištu "Titl transfer fasiliti" u Holandiji, što je evropski standard za ovu robu. Ruski energetski gigant "Gasprom" je do 2022. godine bio jedan od ključnih snabdevača Bugarske gasom iz gasovoda, ali je, nakon što su lokalne vlasti odbile da plaćaju gorivo u rubljama, direktan izvoz u tu zemlju obustavljen.

Iako Bugarska više ne uvozi gas iz Rusije za domaću upotrebu, ona je ostala jedna od retkih ruta za njegovu isporuku u EU nakon što su se tokovi smanjili zbog sankcija uvedenih Moskvi, i sabotaže gasovoda Severni tok.

Prema procenama "Blumberga", otprilike polovina ruskog gasa namenjenog EU trenutno ide preko Bugarske, ulazeći preko gasovoda Turski tok.

Eksperti upozoravaju da bi novi bugarski porez mogao da ugrozi snabdevanje niza zemalja južne Evrope, uključujući Mađarsku i Srbiju, koje se i dalje oslanjaju na Rusiju za većinu svojih potreba za gasom.

Sijarto: Odgovorićemo na odluku Bugarske

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je tu meru "neprihvatljivom". On je juče poručio da će Mađarska i Srbija zajedno odgovoriti na poslednju odluku Bugarske da poveća cenu za tranzit gasa kroz njenu teritoriju, nazvavši nove mere bugarskih vlasti kao "neprijateljske i bez osnova", jer isporuka gasa iz Rusije nije pod sankcijama.

Sijarto je naglasio da ova mera neće ostati bez odgovora, te da su i predsednik Rusije Vladimir Putin i zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak, ali i šef "Gasproma" Aleksej Miler potvrdili da će Moskva obezbediti isporuku gasa u skladu sa potpisanim sporazumima, bez obzira na povećanje takse.