Godinu dana posle: Šta sve (ne) znamo o diverziji na gasovodu Severni tok

Pre godinu dana, 26. septembra, gasovodi Severni tok 1 i 2, oba u vlasništvu Rusije i evropskih kompanija, dignuti su u vazduh. Ipak, ni posle godinu dana nisu objavljeni rezultati istraga o sabotaži, koje su zvanično pokrenule Nemačka, Švedska i Danska.

Rusija je nekoliko puta zatražila transparentnu i objektivnu međunarodnu istragu, kao i razjašnjenje uloge SAD.

Ubrzo po napadu na gasovod, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev izjavio je da je Moskva došla do "određenih materijala, koji ukazuju na zapadni trag u organizovanju i izvođenju eksplozija na gasovodu."

Poslednji među ruskim zvaničnicima to je učinio ruski ambasador u Kopenhagenu Vladimir Barbin: "Potrebno je da međunarodna zajednica shvati važnost dovođenja istrage do kraja, uključujući i to da se pronađu krivci, sponzori, organizatori i saučesnici. U suprotnom, neće biti moguće ukloniti pretnju od ponavljanja terorističkih napada na energetsku, transportnu i drugu važnu infrastrukturu bilo gde na svetu".

Međutim, izgleda da se Nemačkoj, Švedskoj i Danskoj uopšte ne žuri sa objavljivanjem rezultata istrage.

Napad je naredio lično predsednik Bajden

Slavni američki novinar Simor Herš, ime dobro poznato u svetu istraživačkog novinarstva, koji je nagrađen "Pulicerovom" nagradom, u februaru ove godine, na osnovu neimenovanih i dobro obaveštenih izvora, optužio je administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena da je minirala gasovode i da je to učinila u saradnji sa Norveškom.

Članak proslavljenog američkog novinara odjeknuo je kao bomba.

U izveštaju, Herš je naveo da su sabotažu gasovoda Severni tok izvršile američka mornarica, CIA i norveška mornarica. Prema Heršu, američki ronioci su u junu 2022. postavili eksplozivna punjenja C4 na cevovode, na strateškim lokacijama koje su odabrali Norvežani. Tri meseca kasnije, ovako postavljen eksploziv daljinski je aktiviran iz aviona norveške mornarice.

"Prošlog leta, mornarički ronioci, koji su delovali u okviru NATO vežbi 'Baltops 22', postavili su daljinski aktivirane eksplozivne naprave, koje su tri meseca kasnije uništile tri od četiri gasovoda Severni tok", naveo je Herš.

Herš je dodao da je naređenje za sabotažu izdao lično predsednik Bajden, a da je operacija planirana devet meseci ranije, na čelu sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom.

"Njujork tajms" je u martu ove godine optužio Ukrajinu, tvrdeći da je za napad "odgovorna izvesna proukrajinska grupa."

Ukrajina je negirala da ima bilo kakve veze sa sabotažom. U intervjuu za "Bild", Vladimir Zelenski je izjavio da "ne veruje" da je to uradila ukrajinska vojska ili obaveštajci i da oni koji tvrde suprotno moraju da iznesu dokaze.

Operacija u dubokoj tajnosti

Gasovod, poznat pod imenom "Severni tok 1", snabdevao je Nemačku i veći deo zapadne Evrope jeftinim ruskim prirodnim gasom. Drugi izgrađeni gasovod, nazvan "Severni tok 2", nikad nije ni bio pušten u rad.

Kako je podsetio Herš, odmah posle početka Specijalne vojne operacije u Rusiji, američki predsednik Džozef Bajden optužio je predsednika Rusije Vladimira Putina da "koristi prirodni gas za svoje političke i teritorijalne ambicije."

Bajdenova odluka da sabotira gasovode usledila je posle više od devet meseci tajnih debata unutar vašingtonske nacionalne bezbednosne zajednice, tvrdio je Herš. Razgovori se nisu vodili oko pitanja da li će misija biti izvršena, već o tome kako obaviti sabotažu a da se sakriju odgovorni.

Usled toga, izabrani su diplomci škole ronjenja centra u gradu Panama na Floridi. Za to je postojao jedan važan razlog: ovi ronioci nisu deo američkih specijalnih snaga, o čijim tajnim operacijama mora da bude obavešten Kongres.

Predsednik Bajden i njegov tim za spoljnu politiku, koga su činili savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, državni sekretar Entoni Blinken i državni podsekretar za politiku Viktorija Nuland, bili su neposredno uključeni u pripremanje sabotaže.

Inače, gasovodi Severni tok predstavljali su direktnu rutu, koja je zaobilazila tranzit preko Ukrajine. Gas iz Rusije je pokretao fabrike i grejao domove u Nemačkoj, omogućavajući distributerima da prodaju višak gasa širom Zapadne Evrope.

Tajnost je u ovom poduhvatu bila neophodna, naglasio je Herš. Vašington i njegovi NATO partneri su smatrali gasovod "Severni tok 1" ogromnom pretnjom za američku dominaciju.

"Nord strim AG", kompanija u čijem vlasništvu su se nalazili gasovodi, osnovana je u Švajcarskoj 2005. godine, u partnerstvu sa "Gaspromom", koji je kontrolisao 51 odsto vlasništva, dok su četiri evropske energetske kompanije kontrolisale preostalih 49 odsto.

Zašto je Severni tok bio toliko opasan po SAD?

Američki politički strahovi bili su realni, tvrdio je Herš. Na meti su se zato našle i Rusija i Nemačka.

Prema mišljenju NATO-a i Vašingtona, "Severni tok 1" je već bio dovoljno opasan. "Severni tok 2", čija je izgradnja završena u septembru 2021. godine, udvostručio bi količinu jeftinog ruskog gasa. Danas Nemačka kupuje skupi američki tečni gas.

U decembru 2021. godine, Džejk Salivan je održao sastanak novoformirane grupe. To je, napisao je Herš, bio samo prvi u nizu tajnih sastanaka u Beloj kući.

Američka mornarica je predlagala direktan napad podmornicom na Severni tok. CIA je insistirala na tajnosti.

Izbor je, najzad, pao na ronioce američke mornarice sa Floride, koji su na kraju postavili eksploziv. Mnogi su, dodaje Herš, imali ozbiljne sumnje u uspeh ove "misije".

Gomila metala na dnu mora

Odmah na početku Specijalne vojne operacije, Bajden je zapretio da "Severni tok više neće postojati."

"Bilo je to kao da ste doneli atomsku bombu u Tokio i rekli Japancima da ćete je aktivirati", naveo je Heršov izvor. "Plan je bio da se ništa ne objavljuje javno. Bajden to jednostavno nije shvatio, ili je to potpuno ignorisao."

Iz Bele kuće su odmah odbacili Heršove navode, saopštavajući da je njegova istraga "potpuna laž i fikcija". Slično su reagovali i u Stejt departmentu.

I Adrijen Votson, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost, izjavila je da je Heršova priča "laž i fikcija". Kako je izjavila portparol CIA Tami Torp: "Ove (Heršove) tvrdnje su potpuno lažne."

Međutim, svedočeći pred Komitetom Senata za spoljne poslove, zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland priznala je da se SAD raduju sabotaži na gasovodu: "Ja sam, kao i cela administracija, veoma zadovoljna zato što je Severni tok postao gomila metala na dnu mora."

Američki državni sekretar Entoni Blinken opisao je incident kao "ogromnu priliku", koja će omogućiti "zemljama EU da postanu manje zavisne od ruske energije."

Sumanuta priča o "ukrajinskim diletantima"

Herš je izjavio i da je priča "Njujork tajmsa", da su Severni tok digle u vazduh proukrajinske grupe, "sumanuta".

"Ponekad pomislim da je aktuelni predsednik Džozef Bajden izgubio svoju obaveštajnu zajednicu", rekao je nagrađivani novinar, dodajući da priča o tome da su to uradili Ukrajinci nema smisla, jer "neki ukrajinski diletanti" to jednostavno nisu u stanju da urade.

Prema zvaničnim informacijama iz Danske i Švedske, za sabotažu je bilo potrebno "nekoliko stotina kilograma eksploziva.“

Inače, sve tri "nezavisne" istrage i dalje stoje u mestu. Od sabotaže je proteklo godinu dana. Da li će ove istrage ikada biti završene?

Kako je nedavno izjavio ambasador Rusije u Kopenhagenu Barbin: "Danska se, možda, boji šta bi istraga mogla da otkrije, jer bi to ugrozilo njihove odnose sa SAD."

Što se tiče saradnje Rusije i Danske povodom istrage, naveo je ruski ambasador, ona jednostavno ne postoji.