Kako Saudijska Arabija hrani zavisnost sveta od nafte

U saudijskoj pustinji leži futuristički istraživački centar sa hitnom misijom: Učiniti saudijsku ekonomiju zasnovanu na nafti zelenijom. I to brzo. Cilj je da se što pre izgradi više solarnih panela i proširi upotreba električnih automobila kako bi kraljevstvo na kraju sagorevalo daleko manje nafte.

Saudijska Arabija ima, međutim, mnogo drugačiju viziju za ostatak sveta. Glavni razlog zašto želi da troši manje nafte kod kuće je da oslobodi još više za prodaju u inostranstvu. To je samo jedan aspekt agresivne dugoročne strategije kraljevstva da se svet drži "navučenim" na naftu decenijama i ostane najveći snabdevač istom, piše "Njujork tajms".

Nedavno su saudijski predstavnici na globalnom samitu Ujedinjenih nacija o klimi u Egiptu radili na tome da se blokira poziv svetu da troši manje nafte. Prema rečima neimenovanih izvora prisutnih na sastanku, Saudijci su tražili da se u završnoj izjavi samita ne pominju fosilna goriva.

Njihovi napori su urodili plodom, piše list. Nakon prigovora Saudijske Arabije i nekoliko drugih proizvođača nafte, izjava nije uključila poziv nacijama da postupno ukinu fosilna goriva.

Plan kraljevstva da zadrži naftu u centru globalne ekonomije primenjuje se širom sveta u saudijskim finansijskim i diplomatskim aktivnostima, kao i u oblastima istraživanja, tehnologije, pa čak i obrazovanja. To je strategija koja je u suprotnosti sa naučnim konsenzusom da svet mora brzo da se udalji od fosilnih goriva, uključujući naftu i gas, kako bi izbegao najgore posledice globalnog zagrevanja.

Ova podela nalazi se i u samom srcu saudijskog kraljevstva. Naftna kompanija koju kontroliše vlada, "Saudi Aramko", već proizvodi jedan od svakih 10 barela nafte u svetu i želi svet u kome će prodavati još više. Ipak, klimatske promene i rastuće temperature već prete životu u pustinjskom kraljevstvu kao malo gde na svetu.

"Aramko" je postao veliki finansijer istraživanja ključnih energetskih pitanja, uloživši pozamašna sredstva u skoro 500 studija u proteklih pet godina, uključujući istraživanja koja imaju za cilj održavanje konkurentnosti benzinskih automobila ili bacanje sumnje na električna vozila, pokazuju podaci baze podataka "Krosrif" koja prati akademske publikacije.

Saudijska kompanija je sarađivala sa Ministarstvom energetike Sjedinjenih Država na istraživačkim projektima visokog profila, uključujući šestogodišnje napore da se razviju efikasniji benzin i motori, kao i studije o poboljšanom vađenju nafte i drugim metodama za jačanje proizvodnje nafte.

Saudijski "Aramko" takođe vodi globalnu mrežu istraživačkih centara, uključujući laboratoriju u blizini Detroita, gde razvija mobilni uređaj za "hvatanje ugljenika" - opremu dizajniranu da se prikači na automobil koji radi i tako zadrži gasove staklene bašte pre nego što pobegnu iz izduvne cevi. U širem smislu, Saudijska Arabija je uložila 2,5 milijardi dolara u američke univerzitete tokom protekle decenije, što je kraljevstvo učinilo jednim od najvećih donatora visokog obrazovanja u zemlji.

Saudijska Arabija je od 2016. potrošila blizu 140 miliona dolara na lobiste i druge kako bi uticali na američku politiku i javno mnjenje, što je čini jednom od zemalja koje najviše troše na lobiranje u SAD, prema podacima Ministarstva pravde koje je prikupio Centar za politiku odgovora.

Veliki deo toga se fokusirao na jačanje celokupnog imidža kraljevstva, posebno nakon ubistva novinara Džamala Kašogija 2018. Ali, piše "Njujork tajms" saudijski napori su se takođe proširili na izgradnju saveza u američkim državama "kukuruznog pojasa" koje proizvode etanol - proizvod koji takođe ugrožavaju električni automobili.

Iza zatvorenih vrata na globalnim pregovorima o klimi, Saudijci su radili na opstruiranju klimatskih akcija i istraživanja, posebno protiveći se pozivima za brzo ukidanje fosilnih goriva.

"Ljudi bi želeli da odustanemo od ulaganja u ugljovodonike. Ali takav potez bi samo izazvao haos na naftnim tržištima", rekao je izvšrni direktor "Saudi Aramka" Amin Naser na jednom od sastanaka. Veća pretnja je "nedostatak investicija u naftu i gas", rekao je on.

Saudijsko Ministarstvo energetike navodi da očekuje da će ugljovodonici kao što su nafta, gas i ugalj "nastaviti da budu suštinski deo globalnog energetskog miksa decenijama", ali da je u isto vreme kraljevina "napravila značajna ulaganja u merama za borbu protiv klimatskih promena".

"Daleko od toga da blokira napredak u pregovorima o klimatskim promenama, Saudijska Arabija je dugo igrala glavnu ulogu" u pregovorima, kao i u grupama industrije nafte i gasa koje rade na smanjenju emisija, poručili su iz ministarstva.

Saudijska Arabija je saopštila da podržava Pariski sporazum o klimi, koji ima za cilj da spreči globalne temperature da porastu za 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, i namerava da proizvede polovinu svoje električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. Kraljevstvo takođe planira da zasadi 10 milijardi stabala u narednom periodu decenijama, i gradi Neom, futuristički grad bez ugljenika koji ima brzi javni prevoz, vertikalne farme i skijalište.

Saudijci drže do svoje reči, piše list. Investirali su u "Lucid", američku kompaniju za električna vozila, a nedavno su najavili osnivanje svoje kompanije za električna vozila, "Sir". Ulažu u vodonik, čistiju alternativu za naftu i gas.

Ipak, zelena tranzicija kod kuće je bila spora. Saudijska Arabija i dalje proizvodi manje od jedan odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora i nije jasno kako planira da zasadi milijarde stabala u jednom od najsušnijih regiona na svetu.

U međuvremenu, klimatske pretnje je sve teže ignorisati. Prema sadašnjim stopama, ljudski opstanak u regionu biće nemoguć bez stalnog pristupa klimatizaciji, rekli su istraživači prošle godine.

Među istraživačima u Centru za studije i istraživanje nafte kralja Abdulaha, kompleksu nalik svemirskoj stanici, koji se napaja od 20.000 solarnih panela, gde se diskusija fokusira na solarne projekte i projekte vetra ili tehnologije kao što je hvatanje ugljenika, neposredniji kompromis je jasan.

"Ako nastavimo da trošimo sopstvenu naftu“, rekla je Anvita Arora, koja rukovodi transportnim timom centra, "nećemo imati više ulja za prodaju."

Zbog toga su Saudijci intenzivirali saradnju sa zvaničnicima u takozvanom "kukuruznom pojasu" SAD - Severnom i Južnom Dakotom, Teksasom, Ajovom i Ohajom - proizvođačima etanola, kako bi razvili svoju industriju električnih vozila. U istraživačkom centru u blizini Detroita, radi se na inovativnom uređaju koji bi "isisavao" ugljen-dioksid iz izduvnih gasova.

Prototip, koji je razvila laboratorija "Aramko", zadržava samo deo emisija. Ali to je deo napora da se automobili na benzin ostanu konkurentni. Saobraćaj koristi dve trećine svetske nafte, tako da bi svaki prelazak sa benzinskih vozila u velikoj meri pojeo potražnju za naftom, a to je promena koju "Aramko" ne želi. Zbog toga su se udružili sa velikim proizvođačima automobila, kao što je "Hjundai" kako bi razvili "ultra lin brn", gorivo za hibridna gasno-električna vozila koja bi i dalje koristila naftu.

Istovremeno, Saudijska Arabija i dalje nastavlja sa kampanjom dovođenja u pitanje električnih vozila. U junu je Ministarstvo energetike objavilo nalaze svoje šestogodišnje inicijative za istraživanje čistijih benzinskih motora i goriva, u kojima se navodi da će benzinski automobili "decenijama dominirati u prodaji novih vozila".

Saudijska Arabija nastavlja da istražuje naftu i gas. Pumpaju naftu po izuzetno niskoj ceni od oko 7,50 dolara po barelu, pobeđujući skoro sve glavne rivale. U poređenju sa načinom vađenja "crnog zlata" u Sjedinjenim Državama, saudijska proizvodnja je takođe čistija od konkurencije.

Prošle godine, Saudijska Arabija se pridružila Sjedinjenim Državama, Kanadi, Norveškoj i Kataru u planu za dalje smanjenje emisija iz bušotina. "Saudi Aramko" je prošle godine rekao da će dostići "neto nulu" do 2050. godine, u suštini obećavajući da će prestati sa dodavanjem gasova staklene bašte u atmosferu tokom procesa vađenja i proizvodnje nafte. Međutim, to obećanje isključuje glavni izvor emisije nafte koja zagreva planetu, one proizvedene sagorevanjem.

"Oni to vide kao prednost. Misle da će ako kupci počnu da prave razliku između prljavih i čistijih buradi, saudijska nafta izgledati mnogo bolje od nafte proizvedene u Permskom basenu u Sjedinjenim Državama" ili na drugim mestima, rekao je Ben Kejhil, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije.

Saudijski zvaničnici kažu da bi brza tranzicija na obnovljive izvore energije i čistija električna vozila donela ekonomski haos, što je, kako kažu, potvrđeno nedavnim previranjima na globalnom energetskom tržištu usred manjka ponude i rasta cena.

"Usvajanje nerealnih politika za smanjenje emisija isključivanjem glavnih izvora energije dovešće u narednim godinama do inflacije bez presedana i povećanja cena energije, rasta nezaposlenosti i pogoršanja ozbiljnih socijalnih i bezbednosnih problema", rekao je u julu prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman.

Strategija Saudijske Arabije se primenjuje na globalnim pregovorima o klimi. Dok su u martu tražili da se iz dokumenta sa sastanka UN o klimi izbriše referenca na "klimatske promene izazvane ljudima" - što nije usvojeno, u Egiptu su ponudili alternativniju viziju, onu koja se oslanja na hvatanje i skladištenje ugljenika velikih razmera. Do 2027. godine, kraljevstvo će izgraditi postrojenje u stanju da skladišti onoliko ugljen-dioksida koliko bi 2 miliona automobila na benzin emitovala za godinu dana.

To bi bio napredak, jer hvatanje ugljenika tek treba da se dokaže u velikim razmerama. Ipak, to je bio način Saudijske Arabije da se pripremi za zagrevanje sveta, rekao je Adel al-Džubeir, izaslanik kraljevstva za klimu. "U Saudijskoj Arabiji, posvećeni smo tome da budemo korakk ispred."