Kako je klima postala nova linija fronta u kulturnom ratu

Delegati koji ove nedelje dolaze u egipatsko letovalište Šarm el Šeik na konferenciju UN o klimi su globalna elita koja je sklona rušenju nacionalnih granica, ukidanju individualnih sloboda i osuđivanju radnih ljudi na život u siromaštvu - to je "mračno gledište" koje dele mnoge desničarske ili populističke partije, piše "Politiko".

Među tim počulističkim partijama su i republikanci Donalda Trampa, koji nastoje da ponovo preuzmu kontrolu nad Kongresom na međuizborima u utorak. Neki od njih se nadaju uspehu na izborima u Evropi, dok su drugi, poput brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, poraženi.

Nalet republikanaca u SAD

Trampova pomoćnica Lauren Bobert ismejava agendu ekologa pripisujući im slogan "Amerika na poslednjem mestu". U Španiji, visoke ličnosti desničarske stranke "Voks" odbacuju klimatski plan UN kao „kulturni marksizam“.

Desničari različitih vrsta širom sveta uključili su klimatske promene u svoj kulturni rat. Činjenica da se ovo dešava u zemljama koje proizvode veliki deo globalnih emisija gasova staklene bašte uznemirila je neke zagovornike zelene agende.

"Reakcionarni populizam je sada postao najveća prepreka u borbi protiv klimatskih promena", ocenilo je troje lidera, uključujući bivšu brazilsku ministarku životne sredine Izabelu Tejšeiru.

U SAD, republikanci očekuju pobedu na izborima za Kongres. Mnogi će na skorašnjoj Konferenciji o klimatskim promenama ponovo proživeti prvu nedelju klimatske konferencije UN u Maroku pre šest godina, kada je Trampov izbor za predsednika "poput uragana pogodio klimatski pokret."

Nalet republikanaca bi poljuljao ionako krhki konsenzus o globalnim klimatskim promenama postignut posle izbora predsednika Džoa Bajdena, preteći drugim Trampovom mandatom i mogućim povlačenjem SAD iz Pariskog sporazuma o klimi iz 2015.

Ipak, neki na američkoj desnici promovišu pomirljivije poruke. "Republikanci imaju rešenje za smanjenje svetskih emisija gasova dok obezbeđuju pristupačnu, pouzdanu i čistu energiju našim saveznicima širom sveta", rekao je kongresmen iz Jute Džon Kertis, koji će predvoditi delegaciju svoje stranke na konferenciji o klimi.

Ko "poriče klimu"?

Trampov prvi mandat i mandat brazilskog predsednika Bolsonara, koji je završen tesnim porazom na prošlomesečnim izborima, sada izgledaju samo kao "početni okršaji u teškoj borbi za stabilnost planete", ocenjuje "Politiko."

U nekim delovima Evrope, desnica svoju politiku predstavlja kao brigu za klimatske promene, ali odbacuje međunarodne mere kao "zlokobni elitizam koji ugrožava prosperitet birača."

"Švedske demokrate ne poriču klimatske promene, šta god to značilo", rekao je lider švedske krajnje desnice Džimi Akeson okupljenima, nekoliko dana pre septembarskih izbora na kojima je njegova stranka pobedila. Ipak, trenutni klimatski planovi Švedske, rekao je Akeson, "100 odsto su simbolični", a ne konkretni. „Sve što izazivaju je da postajemo sve siromašnijim i da nam se život pogoršava."

„Smatramo da je to globalistički pokret koji namerava da poruši sve granice, koji namerava da okonča našu slobodu i naš identitet“, rekao je Havijer Kortes, koji pripada seviljskom ogranku španske desničarske partije "Voks", u intervjuu za "Politiko". 

"Mi ne navijamo za ispuštanje ugljendioksida. Naprotiv, želimo da poštujemo životnu sredinu. Sve što govorimo je da Evropska unija želi da nam proda klimatsku religiju, dok se čini sve da naše industrije nestanu iz Evrope i da se okrenemo trgovini sa Kinom", rekao je on.

Opisati ovo kao poricanje klime, zaključuje "Politiko", što je uobičajena, ali netačna optužba, značilo bi promašiti poentu: ovo je sada samo još jedan front u kulturnom ratu.

Šta pokreće "kulturni rat"

Istraživanje Instituta za strateški dijalog (ISD) ukazuje da su dezinformacije na internetu o poslednjim klimatskim pregovorima u UN bile uglavnom fokusirane na licemerje i elitizam zagovornika teze o klimatskim promenama, a oni koji su ih širili nisu veb-sajtovi i figure koje se tradicionalno vezuju sa poricanje teze o klimatskim promenama, već poznate ličnosti iz kulturnog rata, kao što su psiholog Džordan Piterson, Ezra Levant iz "Rebel medija" i drugi.

Biće potrebne ogromne promene u ekonomiji uz posredovanje UN kako bi se smanjile emisije gasova, i to brzinom koju diktiraju globalni klimatski ciljevi. 

"Krajnje desničarske organizacije prepoznaju ovo kao potencijalno unosnu temu na kojoj mogu da dobiju glasove i podršku", rekao je, šef jedinice za istraživanje ideologije u Centru za analizu radikalne desnice Balša Lubarda.

Zagovornici "desničarske ekologije"

Postoje i zagovornici "desničarske ekologije", što može da znači da nisu sve grupe neprijateljski raspoložene prema klimatskoj agendi, rekao je Lubarda.

Nova italijanska premijerka Đorđa Meloni kaže da želi da zaštiti životnu sredinu, ali da joj je zaštita nacionalnih ekonomskih interesa i dalje na prvom mestu.

„Ne postoje ubeđeniji ekolozi od konzervativaca, ali ono što nas razlikuje od ideološkog ekologizma je to što želimo da branimo prirodu čiji je čovek neophodni deo", rekla je Melonijeva u svom inauguracionom govoru u parlamentu prošlog meseca.

Dok je Melonijeva najavila da će prisustvovati Međunarodnoj konferenciji o klimi, ona je preimenovala Ministarstvo za ekološku tranziciju u Ministarstvo za životnu sredinu i energetsku bezbednost. Program njene partije "Braća Italije" uključuje i deo o klimatskim promenama, ali ona snažno naglašava potrebu za zaštitom privrede.

Taj široki osećaj degradacije alarmira one koji vide da te ideje puštaju koren među populistima na desnici, zaključuje "Politiko", dodajući da je krajlji rezultat isti: "poricanje klimatskih promena."