Kina povećava zlatne rezerve i smanjuje zavisnost od dolara

Centralne banke ove godine nastavljaju da kupuju zlato, ali kupci najveće količine su nepoznati, što podstiče spekulacije da iza toga stoji Kina.

Rusija je trenutno najviše pogođena monetarnim sankcijama Zapada, što primorava Kinu i još neke zemlje da smanje svoju zavisnost od dolara, ukazuju analitičari, prenosi japanski list "Nikei".

Prema novembarskom izveštaju Svetskog saveta za zlato, od jula do septembra, centralne banke su kupile neto 399,3 tone zlata, što je četiri puta više nego prošle godine.

Količina kupljenog zlata je strmoglavo skočila, sa 186 tona u prethodnom i 87,7 tona u prvom kvartalu, a ukupni iznos od početka godine do danas premašuje sve od 1967. godine.

Kupci kao što su centralne banke Turske, Uzbekistana i Indije prijavili su kupovinu od 31,2 tone, 26,1 tone i 17,5 tona. Problem je u tome što te kupovine iznose samo 90 tona, što znači da ostaje nejasno ko je kupio preostalih 300 tona.

Identitet nekih od najvećih kupaca nije jasan. Neidentifikovani kupci po pravilu imaju srazmerno mali udeo u ovim transakcijama. "Ali ovog puta su dosegli takav obim da je to nezapamćeno", tvrdi finansijski analitičar Koićiro Kamei.

"Kada su videle da je zamrznuta ruska prekomorska imovina zbog konflikta u Ukrajini, nezapadne zemlje su počele da akumuliraju zlatne zalihe", kaže Emin Jurumazu, japanski ekonomista koji živi i radi u Turskoj.

Narušeno poverenje u američke državne obveznice

"Kina je verovatno kupila značajnu količinu zlata od Rusije", rekao je tržišni analitičar Icuo Tošima. Kina je već činila slične poteze u prošlosti. Peking je iznenadio tržište zlata 2015. godine, kada je kupio oko 600 tona.

Narodna banka Kine je verovatno kupila deo zlata Centralne banke Ruske Federacije od preko 2.000 tona, rekao je Tošima.

Mnoge centralne banke i vladine institucije povećale su svoje zlatne rezerve tokom proteklih 10-ak godina, nakon što je finansijska kriza 2008. narušila poverenje u obveznice američkog trezora. Takođe, zemlje u razvoju sa niskom kreditnom sposobnošću nastoje da povećaju svoje zlatne rezerve.

Kina sada ubrzano rasprodaje američke državne obveznice. Između kraja februara i kraja septembra, prema američkom Ministarstvu finansija, Kina je prodala 121,2 milijarde dolara američkog duga, što je ekvivalentno količini od 2.200 tona zlata.

Kineski uvoz zlata iz Rusije porastao je u julu, što je ovogodišnji skok od oko osam puta, prema carinskim vlastima Kine.

Centralne banke uglavnom ne prodaju svoje zlatne rezerve na tržištu. "Ali one će ostati glavni kupci zlata, s obzirom na njihov učinak tokom poslednjih nekoliko godina", rekao je Nikos Kavalis, generalni direktor konsultantske kuće za plemenite metale "Metals fokus."