Ekonomija
Poslovni lideri tvrde da je nedostatak kvalifikovane radne snage kriv za deindustrijalizaciju Evrope
OECD, grupa uglavnom bogatih zemalja, smanjila je svoju projektovanu stopu rasta za evrozonu ove godine sa 0,9 na samo 0,6 odsto, navodeći "neprekidne negativne efekte šoka cena energije" kao ključni razlog za očekivani spor rast Evrope
Poslovni lideri i zvaničnici u finansijskom sektoru tvrde da je nedostatak kvalifikovanih radnika jedan od ključnih faktora koji ometaju reindustrijalizaciju evropske privrede.
Komentari dolaze usred pada industrijske proizvodnje, kao i rekordno niskog nivoa nezaposlenosti širom EU. Industrijska proizvodnja je manja za 5,8 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je nezaposlenost najniža u istoriji i iznosi 5,9 odsto, piše "Euraktiv".
Oni su takođe u skladu sa rezultatima istraživanja koje je prošle godine objavila Evropska investiciona banka (EIB), a koja je otkrila da 85 odsto evropskih firmi smatra da nedostatak dovoljno kvalifikovanog osoblja predstavlja prepreku za ulaganje.
Na drugom mestu prepreka koje se najčešće navode nalaze se i visoke cena energenata, koje je pomenulo 82 odsto ispitanika.
Govoreći na događaju koji su u ponedeljak održale belgijske regionalne i savezne investicione firme, visoki poslovni i finansijski zvaničnici su više puta naglašavali važnost rešavanja nedostatka kvalifikovanih radnika u EU.
"Kada govorimo o temi reindustrijalizacije, treba da shvatimo da u našim zemljama postoji mnogo znanja, ali ono nestaje sa industrijom", rekao je Mišel Kaselman, generalni direktor PMV-a, investicionog ogranka flamanske vlade.
On je dalje naglasio da sada postoji "velika potreba" da se zaštiti i neguje "istorija i znanje koji su još uvek ovde" pre nego što bude prekasno.
Tom Pemelire, izvršni direktor norveškog proizvođača drveta "Keboni", dodao je da je nedostatak kvalifikovane radne snage samo simptom širih ekonomskih izazova sa kojima se suočava evropska industrija, odnosno zategnutog tržišta rada.
"Zaista verujem da, ako želimo da se suočimo sa demografijom i zadržimo industrijsku aktivnost, moramo da budemo veoma inkluzivni u svom pristupu tržištu rada i da se postaramo da imamo prave politike za realizaciju svih potencijala tamo", rekao je on.
Pemelire je dodao i da moraju "navesti sve da ljude rade, zato što je ponekad lakše pronaći specijalizovanu osobu za istraživanje i razvoj nego rukovaoca mašinama".
Belgija, koja je u januaru preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom EU, pati više od većine zemalja članica od dvostrukih izazova deindustrijalizacije i istorijski zategnutog tržišta rada.
Belgijska industrijska proizvodnja opala je dvostruko više od prosečne stope EU tokom prošle godine (11,6 odsto prema 5,8), dok je njena stopa nezaposlenosti na skoro rekordno niskih 5,7 odsto - ispod proseka EU od 5,9 odsto.
Tokom poslednjih četvrt veka, uloga proizvodnje u privredi takođe se brže smanjila u Belgiji nego u ostatku Evrope. Proizvodnja sa dodatom vrednošću kao ukupni udeo BDP-a u Belgiji je pala sa 18,2 odsto u 1998. na 12,6 odsto u 2022. godini, dok je u celoj EU pala sa 17,8 odsto na 15 odsto.
Gore pomenuti događaj se takođe dogodio istog dana kada su objavljene dve studije, koje su slikovito pokazale ozbiljnost ekonomske nevolje u Evropi.
OECD, grupa uglavnom bogatih zemalja, smanjila je svoju projektovanu stopu rasta za evrozonu ove godine sa 0,9 na samo 0,6 odsto, navodeći "neprekidne negativne efekte šoka cena energije" kao ključni razlog za očekivani spor rast Evrope.
Konkretno, u izveštaju se pozvaju zemlje da "reformišu politike za poboljšanje ishoda obrazovanja i unapređenje razvoja veština" kako bi podstakle rast.
