Ekonomija
Ulje je jedna od retkih namirnica koja je pojeftinila: Koliko ćemo ga plaćati
Litar je u februaru prošle godine bio čak 217,58 dinara, a danas u prodavnicama košta između 160 i 175 dinara, dok se na sniženju može naći i za 140 dinara
Suncokretovo ulje je jedna od retkih namirnica koja je poslednjih meseci u Srbiji pojeftinila i to za više od 40 dinara za godinu dana. Litar je u februaru prošle godine, prema podacima iz "Potrošačke korpe" koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, bio čak 217,58 dinara, a danas u prodavnicama košta između 160 i 175 dinara, dok se na sniženju može naći i za 140 dinara.
Koliko ćemo ove godine plaćati litar ulja i da li će rasti cene ove namirnice zavisi od više faktora, ali kako stvari sada stoje, ona ne bi trebalo da se vrati na one rekordne nivoe iz prošle godine.
Agroekonomista Milan Prostran za RT Balkan kaže da će cena ulja zavisiti i od količine suncokreta koja bude zasejana ove godine, s obzirom da još nije završena prolećna setva, ali i od cena u svetu.
"Dve kulture koje su najzastupljenije u Ukrajini su prošle godine urnisale evropsku poljoprivredu, to su pšenica i suncokret, jer su oni najveći proizvođači, a njihova roba je u jednom trenutku preplavila tržište. Zbog toga, između ostalog, protestuju i poljoprivrednici širom Evrope. I kod nas su cenovno trpeli proizvođači koji su ga zasejali i nisu bili zadovoljni otkupnom cenom. Može se očekivati da će ove godine zasejati manje količine, a onda ćemo videti kakav će biti uticaj na cene ulja u prodavnicama", kaže Prostran.
On napominje da domaći poljoprivrednici ne odustaju lako od suncokreta, jer on podnosi sušu bolje od ostalih ratarskih kultura i zbog toga ga seju, i kada deluje da se cenovno ne isplati.
"To što je ulje imalo neka pozitivna cenovna kretanja sa stanovišta potrošača i česte akcije je doprinelo da se ne smanji potrošnja i da ova industrija ipak može da preživi", kaže Prostran.
Ekonomista Dragovan Milićević za RT Balkan kaže da veliki uticaj na cenu domaćeg ulja pre svega imaju kretanja na svetskom tržištu.
"Rast cena ulja na svetskom tržištu je usledio naročito 2022. godine kada je cena bila preko 1.700 evra po toni tako da je i bilo normalno da na tržištu litar bude više od 200 dinara. Situacija se u 2023. godini promenila i Srbija je izvozila ulje po ceni od 1.000 do 1.050 dolara po toni", navodi Milićević.
Sa svetskim cenama su neminovno morali da se usklade i proizvođači i trgovci, da bi sprečili drastičan pad prodaje.
"Cene na svetskom tržištu utiču i na domaće cene, jer veliki trgovinski sistemi imaju svoju logistiku i mogu uvesti ulje jeftinije od domaćeg ako se domaći proizvođači ne prilagode", ukazuje Milićević.
Sa cenom od oko 175 dinara, odnosno 1,61 dolar po litru, Srbija je među zemljama u kojima je ova namirnica najpovoljnija. To je pokazala analiza sajta "Global Produkt Prajsis" koji poredi cene namirnica širom sveta. Među 81 zemljom, koje su obuhvaćene u bazi podataka ovog portala, ulje je povoljnije samo u Rusiji, Ukrajini i Hrvatskoj.
Oni su koristili cene za najčešće korišćenu vrstu jestivog ulja u svakoj zemlji. Izvršena su prilagođavanja različitih mernih jedinica u ovim zemljama da bi se dobila ujednačena mera od jednog litra. Na osnovu 81 zemlje uključene u bazu podataka utvrdili su da je prosečna cena 3,31 dolara.
Gledajući najnovije podatke, najniža cena je bila 1,47 dolara u Ukrajini, a najviša 7,15 dolara u Hong Kongu.
