Ekonomija
Kolaps životnog standarda u Nemačkoj: Najveći pad plata od Drugog svetskog rata
Bivši savetnici u nemačkoj vladi upozoravaju da je u poslednja tri meseca 2023. godine nemačka ekonomija opala za 0,3 odsto i da se dodatan pad očekuje i u prvom kvartalu 2024. godine, što znači da je država u tzv. tehničkoj recesiji
Energetska kriza izazvana odgovorom EU na sukob u Ukrajini dovela je do najvećeg kolapsa životnog standarda u Nemačkoj od Drugog svetskog rata, kao i do pada ekonomske proizvodne aktivnosti koji je uporediv sa onim za vreme finansijske krize 2008. godine, piše britanski "Gardijan" pozivajući se na analizu stručnjaka bivših savetnika nemačke vlade.
U zajedničkom dokumentu čiji je cilj da prikaže dubinu aktuelne ekonomske krize, stručnjaci su objasnili da je 2022. godine u Nemačkoj zabeležen najveći pad realnih plata u od 1950.
"Neuspeh da se zaštiti nemačka industrija od skoka cena energenata preti da pretvori 2020-te u 'izgubljenu deceniju za Nemačku' i dodatno podstakne uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD), navode autori u dokumentu koji je objavio Forum za novu ekonomiju.
"U doba sukoba i geopolitičke krize, uspon AfD-a je poziv na buđenje. Pad životnog standarda koji su doživeli Nemci je bez presedana od Drugog svetskog rata", rekla je jedna od autora izveštaja, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu u Masačusetsu Izabela Veber.
Veber je bila u stručnoj komisiji koju je Vlada Nemačke zadužila da pokuša da pomogne u sprečavanju rasta cena energenata za firme i domaćinstva 2022. godine. Njen saradnik na izveštaju je prof. Tom Krebs, koji je bio viši savetnik u Ministarstvu finansija Nemačke pod vođstvom Olafa Šolca.
Međunarodni monetarni fond prognozirao je da će rast nemačke ekonomije 2024. i 2025. godine biti niži od bilo koje uporedive napredne ekonomije osim Argentine, prenosi "Gardijan".
U poslednja tri meseca 2023. godine nemačka ekonomija je opala za 0,3 odsto i dodatan pad se očekuje i u prvom kvartalu 2024. godine. Dva uzastopna kvartala pada se smatraju tehničkom recesijom.
Veber i Krebs su izračunali su da su realne zarade merene u odnosu na prognoze pre krize pale za 4 odsto od aprila 2022. do marta 2023. godine, dok je proizvodnja pala za 4,1 odsto.
Kada se uračuna šteta izazvana pandemijom, stvarna proizvodnja na kraju 2023. bila je oko 7 odsto ispod nivoa pre krize. Istovremeno, realne plate su u 2023. godini bile 10 odsto ispod nivoa pre krize.
