Svet
Prehrambena kriza u Evropi: Jedino pitanje je "kada", zvaničnici EU razmatraju najgori scenario
U centru Brisela održana je simulacija prehrambene krize, uz učešće zvaničnika Evropske komisije, koja je pokazala da je samo nekoliko evropskih vlada spremno da se suoči sa ovim problemom
Prošlog meseca u centru Brisela 60-ak zvaničnika Evropske unije i vlada, stručnjaka za bezbednost hrane, predstavnika industrije i nekolicina novinara okupili su se kako bi raspravljali o nastupajućoj prehrambenoj krizi u Evropi, izveštava "Blumberg".
To je pokazao konflikt u Ukrajini, koja je otežao isporuke žita, kao i sankcije koje je EU uvela Rusiji. Mediteranski region sve više liči na pustinju. Indonezija je zabranila izvoz palminog ulja u Evropu, a Kina kupuje velike zalihe hrane.
Evropa je i dalje jedan od najbogatijih regiona u svetu. Ipak, zvona zvone na uzbunu. Evropske države su za svega četiri godine uzdrmane višestrukim poremećajima u proizvodnji, distribuciji i nabavljanju hrane.
Grupa stručnjaka se okupila u prijatnom ambijentu zgrade "Šel", izgrađene u art-deko stilu, kako bi pronašla moguće odgovore. Samo nekoliko ulica dalje, poljoprivrednici su protestovali protiv politike EU i njene zelene agende, onemogućavajući snabdevanje supermarketa. A tu su i vesti o sušama, poplavama i građanskim nemirima, koji samo podstiču osećaj da je hitan odgovor neophodan.
Pandemija virusa korona, konflikt u Ukrajini i poremećaji na ključnim brodskim rutama poremetili su lance snabdevanja i podigli cene hrane. Nestalno vreme redovno smanjuje poljoprivredne prinose širom Evrope.
Evropski zvaničnici se više ne pitaju kada bi prehrambena kriza mogla da nastupi, već da li će sa njom moći da se izbore.
Najcrnji scenario za 2025.
U tu svrhu, u centru Brisela je održana simulacija, a ova vežba se odnosila na najgori scenario, koji bi mogao da se desi već naredne 2025. godine.
Predviđeni scenario počinje sa slabom žetvom, što smesta podiže cene stočne hrane i smanjuje proizvodnju mesa i ribe. Brodovi koji prevoze žito zaobilaze Evropu kako bi hranu prevezli na druga tržišta. Azijska ograničenja izvoza ulja smanjuju zalihe svakodnevnih osnovnih namirnica, od margarina do hleba. Šire se tvrdnje o korporativnoj pohlepi, dezinformacije i teorije zavere.
Potom počinju pljačke supermarketa, policija pokušava da obuzda nerede koji se brzo šire. Stanovnici gradova u Nemačkoj više ne mogu da kupe ribu ili meso u prodavnicama. Stočari, jedan za drugim, odlaze u stečaj. Male farme padaju kao domine, napadi na imigrante postaju sve učestaliji. Da li je EU brod koji tone, pita se glas sa prikazanog snimka.
Učesnici su se podelili u grupe, među kojima je svakoj dodeljena drugačija uloga, od lobista farmera do radničkih sindikata. Ove grupe su pokušavale da upravljaju krizom i obezbede hranu za najugroženije.
Naizgled, kao jedan od najvećih proizvođača hrane, Evropa je u zavidnoj poziciji. Evropa je za sada veliki proizvođač prehrambenih proizvoda, od žitarica i mlečnih proizvoda, sve do svinjske masti i biljnih ulja.
U proseku, samo 14 odsto potrošnje domaćinstava otišlo je na hranu 2021. godine, u poređenju sa 60 odsto u Nigeriji ili 40 odsto u Egiptu. Globalni indeks bezbednosti hrane redovno rangira evropske zemlje kao najsigurnije na svetu.
Ali, to je veoma ranjivo. Vremenske i klimatske promene sve češće pogađaju poljoprivrednike, koštajući Evropu više od 50 milijardi evra ekonomskih gubitaka u 2022. godini. Troškovi đubriva i energije, potrebnih za uzgoj useva i održavanje staklenika su osetno porasli nakon izbijanja konflikta u Ukrajini.
Kako je izjavio američki diplomata u penziji i jedan od organizatora ovog skupa Kris Hegadorn, ova vežba je pokazala da je samo nekoliko vlada u Evropi spremno za upravljanje budućim prehrambenim krizama.
"Poslednje tri godine mi već živimo u krizi", rekao je Hegadorn, koji je i vanredni profesor globalne politike hrane u Parizu, pa je zaključio:
"Mora još mnogo toga da se uradi, na svakom nivou. Krize će ubuduće postajati sve teže i teže."
