Američki deficit će skočiti na 2,6 biliona dolara za 10 godina

Američki budžetski deficit porašće u narednih 10 godina, sa 1,6 biliona dolara na 2,6 biliona dolara, pošto više kamatne stope opterećuju vladine finansije, upozorilo je nezavisno fiskalno telo Kongresa.

Budžetska kancelarija Kongresa (CBO) saopštila je da će otplate kamata na dug američke vlade činiti oko tri četvrtine rasta deficita od sada do 2034. godine.

Američki dug u petoj brzini: Svakih sto dana raste za novih bilion dolara

Udeo deficita u bruto domaćem proizvodu povećao bi se sa 5,6 odsto u 2024. na 6,1 odsto za 10 godina, zbog troškova servisiranja duga, ostajući znatno iznad proseka od 3,7 odsto u poslednjih 50 godina, saopšteno je iz CBO.

Projekcije naglašavaju rastuće fiskalne izazove sa kojima se suočavaju vlade širom sveta koje su potrošile mnogo da podrže ekonomije tokom pandemije kovida, ali se sada bore sa mnogo višim kamatnim stopama dok otplaćuju svoje dugove, piše "Fajnenšel tajms".

Federalne rezerve podigle su kamatne stope za 525 baznih poena između proleća 2022. i leta 2023. na 23-godišnji maksimum od 5,25-5,5 odsto u pokušaju da obuzdaju inflaciju. Potezi Feda povećali su prinose na američke obveznice, podižući vladine troškove zaduživanja.

Sve veći deficit - iznos za koji državna potrošnja premašuje prihode - naterao je rejting agenciju "Fič" da u avgustu skine SAD trostruki A rejting, navevši da fiskalni problem zemlje znači da će njen dug daleko premašiti nivoe koji se vide u drugim zemljama koje su imale AAA rejting.

CBO je saopštio da će ukupni teret javnog duga SAD porasti iznad 100 odsto BDP-a 2025. i da se očekuje da će biti oko 116 odsto BDP-a do 2034. godine.

Dok status dolara kao globalne rezervne valute znači da američke hartije od vrednosti ostaju atraktivna imovina, porast potrošnje i deficita brine kako ekonomiste.

Ekonomisti su zabrinuti da nijedan od predsedničkih kandidata SAD, Džozef Bajden i Donald Tramp, ne govori o povećanju poreza kako bi se zatvorio sve veći jaz između onoga što vlada troši i zarađuje. Uz to, problem sa gornjom granicom duga i rizikom od zatvaranja vlade, takođe izaziva zabrinutost.