EU članice traže veću zaštitu od ukrajinskog uvoza

Uskoro ističu ratne trgovinske povlastice odobrene Kijevu, i uprkos kompromisnom sporazumu postignutom sa Evropskim parlamentom prošle nedelje, zemlje EU ipak su se, kako prenosi "Euraktiv", složile da ponovo otvore pregovore ne bi li pojačale mere koje će ih zaštititi od poremećaja tržišta.

Ambasadori EU saglasili su se naime da otvore pregovore sa Evropskim parlamentom o daljem produženju mera liberalizacije sa Ukrajinom do juna 2025. godine.

Takozvane autonomne trgovinske mere (ATM), prvobitno uvedene 2022. nakon početka Specijalne vojne operacije, a koje bi trebalo da isteknu u junu, imaju za cilj da olakšaju ukrajinski poljoprivredni izvoz u EU uklanjanjem svih preostalih carina i trgovinskih barijera. 

Farmerima, posebno u Ukrajini susednim zemljama poput Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke, međutim, samo to još fali – kao da i inače nisu zabrinuti da će jeftiniji ukrajinski poljoprivredni proizvodi "preplaviti" tržište EU. 

Pregovarači EU u Savetu i Parlamentu 20. marta su se saglasili da prošire listu uvoznih proizvoda koji se smatraju "osetljivim" – uključujući živinu, jaja, šećer, ovas, kukuruz, prekrupe i med – i da pokrenu automatske zaštitne mere ako se obim uvoza poraste iznad proseka 2022-2023. 

Francuska i Poljska traže veće ograničavanje uvoza proizvoda iz Ukrajine

Ali, koalicija zemalja EU, predvođena Francuskom i Poljskom u kojima su inače organizovani neki od najintenzivnijih protesta poljoprivrednika, smatra da su te mere zaštite nedovoljne da zaštite farmere EU od priliva ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

Zato su se založili za dodatne mere, pa tako Savet sada ima nameru da referentni period proširi na predratne nivoe, odnosno drugi semestar 2021. kada je ukrajinski izvoz u EU bio manji.

Francuski ministar poljoprivrede Mark Fesneau potvrdio je da "blokirajuća manjina" zemalja nastoji da poboljša zaštitne mere za poljoprivredni sektor EU. 

Poljska je bila najglasnija u debati, pri čemu su tenzije između Kijeva i Varšave mnogo puta rasle zbog blokada koje su na granici organizovali poljski poljoprivrednici.

Poljski ministar poljoprivrede Česlav Sjekjerski rekao je da su Poljska i druge zemlje na frontu "prve platile" za uticaj liberalizacije trgovine sa Ukrajinom, dodajući da će Varšava i dalje biti protiv kompromisnog sporazuma. 

Upitan da li bi pojačane zaštitne mere navele Poljsku da ukine jednostranu zabranu uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda uvedenu u septembru 2023.  koja je još uvek na snazi, Sjekjerski je odgovorio da su pregovori sa Kijevom još uvek u toku. 

Evropska komisija je više puta pozivala Poljsku da ukine zabranu, ukazujući na kršenje trgovinskih pravila EU. Jednostrana ograničenja uvoza su takođe na snazi u Mađarskoj i Slovačkoj.

EU je pod pritiskom da zaključi sporazum pre kraja zasedanja zakonodavnog tela, krajem aprila, posle poslednje plenarne sednice parlamenta. 

Predlog će se sada vratiti Komitetu za međunarodnu trgovinu, koji vodi rad na dosijeu u Skupštini, a trebalo bi da se o njemu raspravlja na poslednjem sastanku u tekućem mandatu, 9. aprila. 

Ako se poslanici EP u komitetu slože sa revidiranim merama, o trgovinskim pogodnostima će se glasati na plenarnoj sednici, a zatim će ih Savet EU označiti. 

Međutim, ako nove mere ne budu odobrene pre nego što trenutna šema istekne u junu, EU bi se mogla vratiti na predratni trgovinski okvir sa Ukrajinom, Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine (DCFTA), vraćajući uvozne kvote i carine.