Da li je evropska energetska kriza završena? Pad cena gasa krije veće probleme

Evropa će iz zime izaći sa punim skladištima gasa, što je dovelo do pada cena energenata na nivo pre početka Specijalne vojne operacije i odbacivanja ruskog gasa.

Sada se postavlja pitanje da li je evropska energetska kriza gotova, posle godina visokih troškova za grejanje i struju. Stručnjaci upozoravaju da nestbilna tržišta gasa i električne energije i sve niži računi ukazuju na dublji ekonomski mamurluk koji bi mogao da se produži u narednu deceniju.

"Da li je energetska kriza završena? Ne", rekao je za "Gardijan" Tomas Marzec-Manser, šef analitike gasa u dobavljaču podataka ICIS. "Rekao bih da mi upravljamo krizom. Ali šira ekonomska slika je postala samostalna zver".

Novi energetski rizik za Evropu: Zamenila jednog gospodara drugim

Iako se pad cena energenata na tržištima preslikava i na niže račune za struju i gas, Marzec-Mansek kaže da "niže cene same po sebi nisu dovoljne da se artikuliše kraj energetske krize" i da "postoji šira ekonomska slika koju treba razmotriti".

Nedavni pad tržišnih cena delom je posledica ekonomskog čemera izazvanog energetskom krizom, kaže on. Rastući računi za energente pokrenuli su inflaciju u velikim ekonomijama, što je dovelo do krize troškova života koja je usporila potražnju potrošača za novim proizvodima.

Ovo je sa druge strane smanjilo ekonomsku aktivnost širom industrijskih središta Evrope i zadržalo poklopac na potražnji za gasom iz teške industrije. Marzec-Manser očekuje da će ove godine potražnja za industrijskim gasom ostati 20 odsto ispod nivoa pre pandemije.

"Iako je gas pristupačniji, još postoji smanjena potražnja za proizvodima zbog krize troškova života, što znači da se potražnja za industrijskim gasom još nije oporavila", kaže on.

Oporavak industrijske tražnje sprečio bi da cene gasa padnu na najniže vrednosti pre pandemije i poslužio bi da se podvuče sve veće oslanjanje Evrope na skuplje izvore gasa tečni prirodni gas (LNG) koji pomorskim putem stiže iz SAD po znatno skupljim cenama.

Niže tržišne cene i veći troškovi lanca snabdevanja takođe znače da će vladine šeme za podršku investicijama u nove energetske projekte postati skuplje za javnu kasu, rekao je Robert Džekson-Stroud, analitičar u ICIS-u. "To je stvorilo ciklus koji će odjekivati još jednu deceniju", kaže on.