Ekonomija
Očekuje se da kamate u Evropi krenu u rikverc: Kada će nam krediti biti jeftiniji
Ekonomisti ukazuju da bi dalje zadržavanje kamata na visokom nivou, moglo dodatno da pogura ionako posrnulu privredu u recesiju
I Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije zadržale su protekle nedelje svoje kamatne stope na istom nivou. Iz Evrope stižu nagoveštaji da bi u junu kamate mogle da krenu u rikverc, ali ECB će morati dobro da proračuna šta joj se više isplati.
Ekonomisti ukazuju da bi dalje zadržavanje kamata na visokom nivou, moglo dodatno da pogura ionako posrnulu privredu u recesiju. Oni smatraju da je nivo kamatnih stopa dostigao plafon i da možemo da očekujemo njihovo smanjenje, osim ako se ne dese neke značajnije geopolitičke promene.
Euribor je iz minusa u kojem je bio mesecima, počeo da raste u junu 2022. godine, da bi u oktobru 2023. dostigao 4,143 odsto i od tada je na silaznoj putanji sa povremenim oscilacijama, a trenutno je njegova vrednost 3,855 odsto.
Podsetimo, turbulentan period za dužnike u oktobru je ublažila Narodna banka Srbije svojom odlukom da ograniči kamatnu stopu za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Mera NBS biće na snazi do kraja godine, a u međuvremenu, stručnjaci prognoziraju da će centralne banke početi da spuštaju referentne kamate.
Finansijski konslutant Vladimir Vasić, koji je bio i sekretar Udruženja banaka Srbije smatra da ne mora da znači da će Evropska centralna banka čekati Američke federalne rezerve (FED), da bi počela da spušta kamatne stope.
"Situacija u kojoj je američka privreda je drugačija, jer oni imaju rast od 4,5 odsto, ali imaju i kolebanje inflacije. Kada je u pitanju Evropska unija, oni imaju 0,3 odsto rasta, što skoro i da nije rast i za njih je veći rizik da dozvole da i dalje zaduživanje bude skupo i da odu u drugu krajnost, odnosno u recesiju. Neke zemlje EU su već u recesiji, ali najgore je što je slaba privredna aktivnost u Nemačkoj, kao vodećoj ekonomskoj sili EU", kaže Vladimir Vasić.
On ukazuje da ih više "boli recesija, nego bežanje kapitala u Ameriku", jer kapital poslednjih 15 godina "beži" iz EU u SAD, Kinu i druge zemlje, jer nema novog investicionog talasa koji bi trebalo da privuče investicije. Dodaje da Evropska unija mora da pronađe način šta da uradi i kako da animira investitore iz celog sveta da ulažu u EU, jer Kina postaje sve jača konkurencija.
"Evopska centralna banka će morati da 'popusti kaiš'. Verovatno u junu će spustiti kamatnu stopu da bi narod počeo da troši, da bi se nešto desilo, jer – privreda staje, a uskoro bi mogla biti na kolenima, ako se taj trend nastavi", smatra Vasić.
Kada će krediti pojeftiniti
Vasić kaže da ne očekuje da će u narednom periodu cene kvadrata u Srbiji pojeftiniti, ali navodi da se može očekivati da krediti postanu povoljniji.
"U Srbiji stanove ne kupuju ljudi kojima je potreban za život, nego oni koji imaju višak novca. Cene kvadrata su visoke, jer mi nemamo tržište kapitala i alternativu za ulaganje. Svako ko ima novac će uglavnom kupiti stan, pojavljuju se ljudi i firme koji kupuju po nekoliko stanova, te investicione nekretnine za iznajmljivanje i to automatski diže cenu nepokretnosti. Ne očekujem da će tu biti značajniji pad, jer i dalje nemamo tržište gde bismo mogli alternativno da investiramo. Naša berza ne funkcioniše, onda je to sve jedan začarani krug", objašnjava Vladimir Vasić.
On smatra da bi eventualni pad kamatnih stopa u Evropi mogao da se odrazi na cenu kredita u Srbiji krajem ove ili početkom sledeće godine.
"Ako ECB smanji kamate u junu, na naš finansijski sistem bi to moglo da se prelije krajem ove ili početkom sledeće godine i da uslovi zaduživanja budu povoljniji, odnosno da dođe do malog pada kamata. Trenutno su kamate između pet i šest odsto. Mislim da bi u junu, julu ECB mogla u prvoj tranši da spusti vrednost kamatne stope za 0,25, a do kraja godine još jednom za 0,25, a da smanjenje u 2025. bude još 1,5 tokom cele godine, ukoliko se ne desi nešto nepredviđeno", kaže Vasić.
Za dužnike u Srbiji je to značajno, pošto je više od 90 odsto stambenih kredita u Srbiji indeksirano u evrima.
Iz Narodne banke Srbije poručuju da će na kretanje euribora tokom 2025. godine direktno uticati odluke Evropske centralne banke u pogledu osnovnih kamatnih stopa.
"Ciklus povećanja kamatnih stopa ECB najverovatnije je završen u septembru 2023. godine i od tada ova banka nije menjala osnovne kamatne stope, uz najave zvaničnika da će ostati na dostignutom nivou u dužem periodu i da njihovo smanjenje ne bi trebalo očekivati pre sredine ove godine, pod uslovom da podaci o inflaciji, ekonomskoj aktivnosti i tržištu rada to dozvole. Zvaničnici ECB ističu da će tek na kasno proleće imati dovoljno informacija na osnovu kojih će proceniti da li pritisci na tržištu rada slabe i na osnovu kojih će moći da donose odluke o eventualnom smanjenju kamatnih stopa", navode iz NBS.
Oni napominju da, kada su u pitanju očekivanja tržišta, većina učesnika "Konsenzus forkastove" ankete iz januara ove godine navela da bi Evropska centralna banke mogla da smanji osnovne kamatne stope u 2024. za 75 baznih poena, a u 2025. za 125 baznih poena. U skladu sa očekivanim početkom smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke, iz NBS očekuju da će se i kretanje euribora prilagođavati dinamici promena kamatnih stopa Evropske centralne banke.
