Nemačka ekonomija najlošija u Evropi: Španija i Italija pokazuju znake oporavka

Evropske kompanije suočavaju se sa sve težim poslovnim okruženjem, zbog rastuće inflacije, kao i viših troškova zaduživanja, jer kamatne stope i dalje ostaju neprijatno visoke.

Kada je reč o potrošačima, sve veća inflacija izazvala je rast cena raznih roba i usluga. Visoke kamatne stope su takođe povećale cenu hipoteka, ostavljajući potrošače praznih novčanika.

Takozvani "Vejlov indeks stresa", sastavljen na osnovu ispitivanja 3.750 evropskih kompanija koje su na berzi, pokazao je da je nemačka ekonomija u najgorem stanju u Evropi.

Pesimizam ne napušta nemačke privrednike: Planiraju da smanje investicije

Potrošači i preduzeća izbegavaju nove investicije, dok se kriza troškova života i dugotrajni efekti pandemije i sukoba u Ukrajini nastavljaju, upozoravaju iz "Vejla".

Štaviše, likvidnost je takođe pretrpela udarac, što se preliva i na profitabilnost, pošto je ukupni ekonomski rast i dalje spor.

"Privredna prognoza Nemačke za 2024. pokazuje minimalan rast, uz rizike koji su pojačani oslanjanjem na izvoz i rigidnost tržišta rada. Postoji strah od potencijalne recesije, sa rizikom od pada ekonomske proizvodnje početkom 2024", navode iz kompanije koja pruža pravne usluge javnim i privatnim firmama i finansijskim institucijama.

Njihovi analitičari navode da je nemački industrijski sektor naročito opterećen visokim kamatnim stopama, deficitom kvalifikovane radne snage i glomaznom birokratijom, što dovodi do nelikvidnosti. "Međutim, znaci ublažavanja inflacije, stabilna stopa nezaposlenosti i niski troškovi energenata pružaju određenu nadu da će doći do oporavka u narednoj godini", navodi se.

Recesija u evrozoni i dalje traje: Nekadašnji motori evropske privrede sad koče opravak

Ni francuska ekonomija nije u boljoj situaciji, piše "Euronjuz". Problemi sa likvidnošću, manje investicija i slaba maloprodaja izazvali su "natprosečne nivoe nevolja".

Čini se da Velikoj Britaniji ide nešto bolje, iako se preduzeća suočavaju sa većim troškovima zaduživanja i skupljim dugom, kao rezultat konstantnog podizanja kamatnih stopa. Uslovi refinansiranja su takođe postali stroži, što je dovelo do manje potražnje.

Ipak, situacija na Ostrvu nije toliko crna pošto se čini da inflacija konačno počinje da popušta, a tržište rada se pokazalo otpornijim nego što se ranije očekivalo.

S druge strane, Italija i Španija su na uzlaznoj putanji. Očekivanja rasta i ekspanzije za ove dve zemlje u narednoj godini su bolji u odnosu na druga evropska tržišta, zaključuju iz "Vejla".