Ekonomija
Mali: Moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, poreske uprave i plata u javnom sektoru
Ministar finansija Siniša Mali je posle posete Vašingtonu rekao da je svetska ekonomija izbegla recesiju, ali da su stope rasta mnogo niže nego što je bilo u prethodnom periodu.
Ministar finansija Siniša Mali kaže da u Srbiji rastu sve privredne grane, što je osnova za dalji rast u budućem periodu. Udeo javnog duga u BDP-u je 47,6 odsto, a svetski prosek je 93 odsto. On je rekao da moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, poreske uprave, plata u javnom sektoru.
U Vašingtonu je završen veliki svetski ekonomski događaj – prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i grupacije Svetske banke. Zasedanju je prisustvovao ministar finansija Siniša Mali koji je saopštio da će Srbija produžiti aranžman sa MMF-om za još najmanje dve godine.
Ministar Mali rekao je da se je ovaj skup najveći događaj u godini.
"Svi se nekako okupe u to vreme u Vašingtonu i nama je to bila velika prilika da predstavimo sve ono što je Srbija uradila u prethodnom periodu, kao i planove za naredni period. Tri su najvažnija zaključka cele te konferencije kada je svetska globalna ekonomija u pitanju", rekao je Mali.
Prvi je, kako kaže, da je svetska ekonomija izbegla recesiju, ali da su stope rasta mnogo niže nego što je bilo u prethodnom periodu.
"Oni su to nazvali tzv. soft lending ili meko prizemljenje. Druga stvar je da su različite zemlje drugačije reagovale na krizu i da različito kroz nju prolaze. I treći je da u srednjem roku i dalje postoje veliki rizici zbog ovih konflikata, zbog svih izazova sa kojima se svet suočava, da može da dođe do dodatnog usporavanja", istakao je Mali.
Kako srpska ekonomija odoleva?
"Rast našeg BDP-a iznosio je 2,5 odsto prošle godine, pri čemu u poslednjem kvartalu dolazi do ubrzanja na 3,8 odsto. U februaru ove godine stopa rasta BDP-a bila je 5,9 odsto", izneo je Mali podatke.
Prema njegovim rečima, rastu nam sve grane privrede – industrija, proizvodnja, građevinarstvo, turizam, poljoprivreda i usluge.
"Dakle, to je za naše građane najvažnija poruka. Rastu nam sve privredne grane, to je osnova za dalji rast, za najstabilniji, najodrživiji rast u budućem periodu. Druga stvar je što je naš rast baziran na izvozu i na investicijama", kaže ministar finansija.
Dodaje da smo pre 11ili 12 godina imali ukupan izvoz oko 11 milijardi evra, a da je izvoz naše privrede prošle godine bio više od 40 milijardi evra – četiri puta više samo za tih desetak godina.
Što se tiče investicija, kaže da u ovom trenutku gradimo devet novih auto-puteva, brze saobraćajnice, brze pruge, škole.
"To je ta druga tačka, odnosno drugi zaključak kako su različite zemlje drugačije reagovale na krizu. Dakle, mi smo se i sa koronom na pravi način izborili – devet milijardi evra pomoći našoj privredi, našim građanima. Izborili smo se na pravi način i sa energetskom krizom", rekao je Mali.
Udeo javnog duga u BDP-u 47,6 odsto
"I ono što je za nas najvažnije, uprkos svim tim izazovima, rastemo. Drugo, ono o čemu je i Kristalina Georgijeva, čelnica MMF-a govorila, pogledajte samo na koji način je Srbija sačuvala svoju stabilnost. Udeo javnog duga u BDP-u danas 47,6 odsto. Svetski prosek je 93 odsto. Prosek evrozone iznosi 89 odsto", podvukao je Mali.
On je napomenuo da to dovoljno govori kako precizno i pažljivo vodimo računa o svakom dinaru i ni na koji način se ne igramo sa našom makroekonomskom stabilnošću.
"Još tri važna pokazatelja. Stopa nezaposlenosti rekordno niska 9,1 odsto. Poređenja radi pre 11 ili 12 godina bila je 25,9 odsto. Stopa zaposlenosti 50,7 odsto. Nikada veći broj radnika u Srbiji nije radio, plaćao poreze, plaćao doprinose. I treći podatak, kada je deficit u pitanju – prošle godine planirali smo 3,3 odsto, na kraju smo završili sa 2,2 odsto. I to je ono što vide i čelnici Svetske banke i čelnici Međunarodnog monetarnog fonda", rekao je Mali.
Produžetak aranžmana sa MMF-om
Govoreći o produžetku aranžmana sa MMF-om, Mali napominje da moramo da nastavimo sa reformom javnih preduzeća, sa reformom poreske uprave, kao i sa reformom plata u javnom sektoru.
"Moramo da činimo sve, pogotovo kada je konkurentnost, odnosno atraktivnost, naše privrede u pitanju. Mi smo apsolutni rekorderi u stranim direktnim investicijama. Prošle godine 4,5 milijardi evra, preko 60 odsto svih stranih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju", zaključio je Siniša Mali.
