Da li će Rusi jesti srpski, a Srbi ruski hleb

Potpisivanjem ugovora o međusobnoj saradnji između Ruskog saveza pekara i Unije pekara Srbije, juče je u Beogradu počeo Međunarodni poslovni forum "Rusija – Srbija: savremeno pekarstvo i perspektive razvoja".

Za učešće na poslovnom forumu prijavilo se više od 100 kompanija, od kojih je skoro 30 ruskih.

Prema rečima predsednika Ruskog saveza pekara Dimitrija Semjenova, reč je o prvom ovakvom rusko-srpskom forumu u pekarstvu i predstavlja značajan međunarodni događaj. Glavna tema – hleb i pekarstvo – nije slučajna, jer je borba protiv gladi i za bezbednost hrane, čija su osnova hleb, brašno i žito, sistemski nerešen problem u svetu.

Istakao je važnost toga što pekarska industrija nije samo glavna socijalna grana svake države već i integriše više od 50 srodnih grana, što ukazuje na visok značaj ovog foruma za naše prijateljske države i za svetsku ekonomiju u celini.

"Imao sam prilike da se u Beogradu upoznam sa pekarskim proizvodima, probam hleb i zaista je izvrstan, ali i različit od onog koji se pravi u Rusiji. Uveren sam da ćemo u narednom periodu razviti kontakte i uspostaviti čvrstu saradnju, kao i da će hleb iz Srbije moći da se kupi u radnjama u Moskvi, ali i obrnuto", rekao je Semjenov, inače predstavnik udruženja koje okuplja više od 200 kompanija iz ovog sektora u 73 regiona. 

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica istakao je da je dnevni red biznis foruma opširan i da će se baviti mnogim aktuelnim pitanjima, uključujući razmenu iskustava iz oblasti primene naprednih tehnologija u pekarskoj industriji, aktuelnih rešenja u sferi snabdevanja industrije sirovinama, opremom.

"Imaćemo diskusije o pitanjima u vezi sa osposobljavanjem specijalista i naučno-tehničkih resursa koji su danas neophodni za povećanje konkurentskih prednosti na globalnom tržištu hrane", rekao je Pralica i dodao da je uveren da će sve ovo doprineti pokretanju novih zajedničkih projekata i ulaganju u perspektivne poslovne ideje.

Iako u poslednje vreme otežani po geopolitičkim pritiscima, ekonomski odnosi Srbije i Rusije ostali su stabilni a izvoz održan.

Prema podacima Privredne komore Srbije koje je prezentovao Bojan Stanić iz PKS, u 2023. na rusko tržište izvozilo je 1.100 kompanija sa 8.000 radnika, a vrednost izvoza bila je 1,1 milijardu evra. Posebno je važan izvoz usluga, pre svega informacionih tehnologija, gde Srbija ostvaruje suficit, dok nam je Rusija u ovom segmentu peti trgovinski partner posle SAD, Velike Britanije, Švajcarske i Nemačke.

U našoj državi posluje 2.000 firmi u većinskom ruskom vlasništvu, koje zapošljavaju 4.000 ljudi. Prošle godine vrednost ruskih direktnih investicija bila je 200 miliona evra.

Savremeno mašinstvo, oprema, inženjerska podrška i pakovanje neke su od glavnih tema poslovnog foruma, kao i savremene tehnologije za zamrzavanje pekarskih i konditorskih proizvoda, koje omogućavaju isporuku svežih proizvoda do krajnjeg potrošača skoro na bilo koju udaljenost.