Majdan u Tirani? Kakve veze ima Iran sa Albanijom u plamenu

Protesti se šire Albanijom, a antivladini demonstranti zapalili su Ministarstvo prosvete i Vrhovni sud. Premijer Edi Rama odbija da podnese ostavku, a za nemire okrivljuje Rusiju. RT internešenel je analizirao šta se dešava.

Neredi u Tirani počeli su 12. oktobra, a protesti i sukobi između demonstranata i policije zabeleženi su i u Lježu, Valoni, Elbasanu i Skadru. Veća grupa izgrednika probila se 14. oktobra u Ministarstvo prosvete u Tirani i zapalila zgradu.

Situacija na ulicama ključa, Rama izveo performans: Demonstrantima se pridružili i profesori

Od tada je u okolini ministarstva u više navrata došlo do sukoba između demonstranata i policije. Stotine demonstranata su 19. oktobra gađale kamenjem pripadnike interventne policije, koji su uzvratili suzavcem i gumenim mecima. Prethodne noći zapaljene su prostorije Vrhovnog suda Albanije, a prijavljeni su i napadi podmetanjem požara na nekoliko policijskih stanica u gradu.

Prema podacima agencije Rojters, do 17. oktobra privedeno je oko 500 demonstranata, od kojih je 167 zvanično uhapšeno. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ervina Dema, do 19. oktobra povređeno je 295 ljudi, uključujući 196 policajaca.

Šta demonstranti traže?

Ovi protesti usledili su nakon više od godinu dana nemira u Albaniji, koji su počeli kada je Rama zabranio društvenu mrežu TikTok uoči parlamentarnih izbora u martu. Slične mere je EU primenjivala tokom svakih važnijih izbora od 2024. godine.

Zabrana je ukinuta u februaru ove godine, ali su u maju ponovo izbili protesti nakon što je Ramina vlada odobrila prodaju zaštićenih močvarnih područja jednoj kompaniji za razvoj nekretnina, kojom upravlja Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.

Bilans nereda u Tirani: Povređeno 16 policajaca, napadnuto sedište Ramine partije

Demonstranti su zahtevali ostavku Rame i celog njegovog kabineta, kao i odustajanje od planiranog projekta izgradnje turističkog kompleksa, koji je predviđen na močvarnom području i obližnjem ostrvu Sazan.

Glavni zahtev demonstranata – da Rama podnese ostavku – nije se promenio. Međutim, pokret sada poziva na temeljnu reformu celokupnog albanskog političkog sistema, pri čemu demonstranti optužuju za korupciju i Ramu i lidera opozicije Salija Berišu. Kao razloge za nezadovoljstvo, demonstranti su takođe naveli nezaposlenost, nedovoljno finansiranje škola i pad životnog standarda.

Šta je Rama rekao o protestima?

Uprkos tome što se na protestima neprestano uzvikivalo "Rama, odlazi", on tvrdi da demonstranti ne protestuju protiv njegove vlade, već protiv albanske "misije" pristupanja Evropskoj uniji.

"Nisam ja taj koga osporavaju", rekao je Rama u video-obraćanju 18. oktobra. "Ne osporavaju vladu, niti parlamentarnu većinu, odnosno stranku koja je pobedila na izborima; oni osporavaju put, osporavaju misiju".

Rama o zahtevu da podnese ostavku: Dođite i ubedite me zašto (ne)treba da odem

"Albanci moraju veoma jasno da razmisle", nastavio je. "Da li žele ovo, da li žele ono, ili žele EU"? Odbio je da podnese ostavku, a za proteste je okrivio "strane ruke koje ne žele da Albanija bude u miru".

Još u junu, Rama je optužio "neprijatelje Albanije i Izraela" da vode "hibridni rat" kako bi zaustavili razvoj pomenutog područja. U dva govora, 18. i 19. oktobra, premijer je za nemire okrivio ruskog filozofa Aleksandra Dugina i "talas ruskog uticaja u celom sistemu društvenih mreža", kao i "Homeinijevsku Republiku Iran, koja je vrhunac dezinformacija".

Da li je Rusija umešana?

Ukratko – ne. Rama nije dokazao nijednu od svojih optužbi, a demonstranti i opozicioni mediji na njih gledaju sa skepsom i podsmehom. Albanski "Publik medija" je kritikovao Ramu zbog "vraćanja na alibi koji uključuje Berišu, Rusiju i Iran", dok je istraživački portal "Pamfleti" njegove tvrdnje odbacio kao "neuku i neznalačku reakciju na one koji protestuju protiv njegove loše vladavine".

Čak je i Radio Slobodna Evropa, koji finansiraju SAD, primetio da Rama "nije izneo javne dokaze" koji bi potkrepili njegove navode.

Zaharova odgovorila Ediju Rami: Svojim problemima bavite se sami

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je Ramine optužbe.

Ne, Edi Rama, građani vaše zemlje su ti koji su izašli na ulice da protestuju, istakla je ona 18. oktobra.

"Ovo ima sva obeležja britanskog pristupa zasnovanog na frazi 'veoma verovatno'. Jednostavno iznesete optužbu bez ikakvih dokaza, uz opasku 'pa, veoma je verovatno da iza ovoga stoji Rusija', i svi će to prihvatiti kao činjenicu", izjavio je za RT srpski novinar Nebojša Malić 19. oktobra, osvrćući se na neuspele pokušaje britanskih zvaničnika — poput onih koje je pominjao Endi Bernam — da za glasanje o Bregzitu 2016. godine okrive Rusiju, a za nedavno "terorističko planiranje" u američkoj vazduhoplovnoj bazi — Iran.

Rama ovo radi "jer se nada da će to 'upaliti'. On nema šta da izgubi. Video je mnoge lidere u zapadnoj Evropi koji su, u suštini, prošli nekažnjeno prikrivajući svoju zlonamernost i nesposobnost time što su krivicu svaljivali na Rusiju", rekao je Malić.

Albanski premijer nije ništa manje oportunista od lidera Francuske ili Britanije, dodao je.

Zašto je Rama pomenuo Izrael?

Ramina tvrdnja da iza letošnjih ekoloških protesta stoje "neprijatelji Albanije i Izraela" proizilazi iz umešanosti Kušnera u projekat na području močvare. Kao bliski saradnik izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, Kušner ima snažne porodične i finansijske veze sa Izraelom. Njegova investiciona firma "Afiniti partners" usmerila je kapital iz Emirata, Saudijske Arabije i Katara u brojne izraelske kompanije, uključujući pet proizvođača oružja.

Međutim, svi dostupni podaci ukazuju na to da sredstva za Kušnerove projekte u Albaniji potiču od albanskih, američkih i katarskih pojedinaca i pravnih lica. "Afiniti partners" predvodi projekat na ostrvu Sazan, vredan 1,4 milijarde evra, dok je sam Kušner manjinski partner u razvoju projekta.

Teheran negira umešanost u albanske proteste: Flamingosi nisu iranski agenti

Rama je u januaru posetio Izrael i obratio se Knesetu. Manje od 24 sata kasnije, izraelski "Kanal 12" objavio je tvrdnju da je albanski premijer postigao dogovor sa Netanjahuom o prihvatu do 100.000 palestinskih izbeglica iz Gaze. Kada su se proširile spekulacije da bi Palestinci mogli biti naseljeni na zemljištu koje razvija Kušner, Rama je pojasnio da takav dogovor nije sklopljen, niti će biti.

Uprkos tome, Ramini bliski odnosi sa Netanjahuom u suprotnosti su sa javnim mnjenjem u Albaniji. Prema anketi iz 2024. godine, 73 odsto stanovništva izrazilo je stav da Izrael treba da bude sankcionisan zbog rata u Gazi. U Albaniji se smatra da Kušner zastupa izraelske interese, a Ramina odluka da izmeni zakone o zaštiti životne sredine i dodeli status "strateškog investitora" njegovoj kompaniji podstakla je optužbe da premijer stavlja interese Vašingtona i Tel Aviva ispred interesa Tirane.

Da li će doći do albanskog "Majdana"?

Pojedini prizori iz Tirane – zapaljene barikade, policajci pogođeni "molotovljevim koktelima" i zgrade državnih institucija koje još uvek tinjaju – podsećaju na scene viđene tokom Majdana, odnosno prevrata u Ukrajini 2014. godine.

Ipak, Rama se nalazi u znatno manje opasnoj situaciji nego što je bio ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Za razliku od trenutnih nemira u Albaniji, državni udar na Majdanu bio je isplaniran i usmeren od strane stranih aktera, konkretno američkog Stejt departmenta i britanske ambasade u Kijevu. Rama je, s druge strane, blizak partner EU i SAD, a ni Vašington ni Brisel nisu pružili podršku demonstrantima. Umesto toga, Rama je, po svemu sudeći, dobio odrešene ruke da uguši demonstracije, pri čemu su između 15. i 19. oktobra u Tiranu ušle kolone vojnih vozila.

Rama za nerede u Tirani optužio strane sile: "Albanska prestonica je talac maskiranih nasilnika"

EU je osudila upotrebu nasilja od strane demonstranata, a Evropska komisija ih je kritikovala zbog "podmetanja požara, napada na državne institucije i uništavanja javne i privatne imovine". U saopštenju od 18. oktobra, Komisija je pohvalila napredak koji je Rama ostvario na putu ka članstvu u EU i pozdravila njegovu "posvećenost zaštiti prava na protest".

Nedelju dana ranije, delegacija EU u Tirani izjavila je da je Brisel "upoznat sa navodima o prekomernoj upotrebi sile od strane policije prema demonstrantima i novinarima", dodajući da odgovor vlade na proteste i nerede "mora ostati u okvirima zakona".

EU je 2014. godine zauzela drugačiji stav: slala je zvaničnike na sastanke sa demonstrantima u Kijevu i pružala podršku protestima čak i kada su oni prerasli u nasilje. Brisel je pripremio sankcije protiv Janukoviča, a nakon njegovog svrgavanja, Ukrajini je dodelio paket pomoći vredan 11 milijardi evra. Nekoliko meseci kasnije, Ukrajina je za predsednika izabrala proevropski orijentisanog Petra Porošenka.

Zapad i dalje čvrsto stoji uz Ramu, te je malo verovatno da će se on suočiti sa zahtevima za ostavku koji bi dolazili iz inostranstva. Ipak, on se trenutno suočava sa najdugotrajnijom kampanjom javnog pritiska tokom svoje trinaestogodišnje vladavine; ukoliko se protesti nastave, a broj zapaljenih zgrada poraste, možda mu neće preostati ništa drugo osim da prizna poraz i povuče se sa vlasti.