Evropska ekonomija "prva žrtva" američkih subvencija

Pojedine velike industrijske grupacije morale su da obustave ili otkažu planove za otvaranje novih lokacija u Evropi, zbog previsokih troškova energenata. Drugi su popustili pred primamljivom ponudom iz SAD gde cene sporije rastu, a Zakon o smanjenju inflacije obećava ogromne subvencije.

Ovo je samo jedno od pitanja koje će se naći na stolu tokom razgovora francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednika SAD Džoa Bajdena jer pomenuti zakon brine ne samo francusku vladu, već i druge evropske lidere. Njegov cilj je da podstakne otvaranje novih proizvodnih pogona, zasnovanih na novim tehnologijama, za šta je predviđeno neverovatnih 370 milijardi dolara.  

"Jedan od najznačajnijih zakona u istoriji", kako ga je nazvao američki predsednik Džozef Bajden, usvojen je u avgustu ove godine, ali nije prošlo mnogo pre nego što su se videli njegovi efekti. Jedna od prvih žrtava je evropska ekonomija, navodi francuska BFM televizija, jer velike kompanije sada razmišljaju o atraktivnijim lokacijama. 

Na ovo su upozorili neki političari, između ostalih Bruno Le Mer, francuski ministar finansija. On je, gostujući na BFM televiziji, naveo primer strane kompanije koja želi da investira u Francuskoj i otvori pet hiljada radnih mesta i kojoj je vlada spremna da ponudi milijardu evra.  

"Međutim, pokazalo se da je Amerika spremna da uloži četiri puta više, dakle četiri milijarde evra, kako bi privukla istu kompaniju i da finansira sve predviđene investicije, a 'u igri' je deset hiljada radnih mesta, dakle ukupno deset milijardi evra", rekao je Le Mer. 

"Vanevropsko iskušenje"

Oglasio se i evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton koji je osudio američke subvencije jer "narušavaju konkurenciju" i naveo da neke kompanije mogu od američkih subvencija da ostvare 50 do 70 odsto veću korist od onoga što nudi Evropa.

Evropski komesar se ne ustručava ni da zapreti rešavanjem spora pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), ili čak uzvratnim merama. 

Za to vreme, sve su brojnije kompanije koje "podležu vanevropskim iskušenjima", navodi francuska televizija. "Northvolt", švedski proizvođač baterija za električna vozila, neće otvoriti novu fabriku u Nemačkoj, već preko Atlantika. Zbog podsticaja koje nudi "Bajdenov plan", "Simens enerži" će do 2030. izgraditi ofšor vetroelektranu od 30 gigavata u SAD. "Folksvagen" će uložiti 7 milijardi dolara u proizvodnju terenskih vozila u državi Tenesi, dok će 1,7 milijardi dolara biti investirano u "Be-Em-Ve" fabriku u Spartanburgu u Južnoj Karolini.

Zaustavljeni projekti

Zakon o smanjenju inflacije nije jedini faktor koji Americi daje značajnu komparativnu prednost u odnosu na Evropu. Zbog rastuće krize poslednjih deset meseci, cena energije je postala glavni izazov koji, u kombinaciji sa prevelikim subvencijama, "izlaže francusku i evropsku industriju riziku od velikog industrijskog šoka", upozorava Bruno Le Mer.

Privrednici se žale jer su cene energenata tri do četiri puta veće u Evropi u odnosu na SAD i Kinu, koja je takođe vrlo popularna sa energetskog aspekta. Nemački hemijski gigant "BASF", na primer, želi da uštedi milijardu evra u Evropi i istovremeno se sprema da uloži deset puta veću sumu u izgradnju velikog kompleksa na kineskom tlu.

One kompanije koje nisu rizikovale sa izmeštanjem lokacija, rešile su da obustave nove projekte u Francuskoj. Ovo je slučaj sa "Safranom" koji je trebalo da otvori novu fabriku u predgrađu Liona do 2024. godine, ali je na kraju morao da odloži projekat vredan 250 miliona evra. 

"Energija čini 40 odsto troškova u proizvodnji naših karbonskih kočnica", istakao je generalni direktor kompanije Olivije Andrije.

"Kada pogledam kako su se menjale cene energenata između 2019. i 2023. godine, one su u tom periodu manje više stabilne u Americi i Kini. U Francuskoj će cena biti pet puta veća, već je udvostručena između 2019. i 2022. i biće uvećana dva i po puta između 2022. i 2023. godine", prognozirao je Olivije. 

On je dodao da ovakav rast cena energije znači da je "Safran" prinuđen da suspenduje odluku o otvaranju četvrte fabrike u naredne dve godine, dok ne vidi kako će se kretati cene u Francuskoj i Evropi. "U međuvremenu, jačamo kapacitete na međunarodnim lokacijama", objašnjava izvršni direktor kompanije.