Prošle godine zabeležen rekordan broj štrajkova u Nemačkoj

Nemačka je tokom 2023. godine zabeležila nagli porast obustava rada u industriji i radnih sporova, prema novom izveštaju koji je objavio Institut ekonomskih i društvenih nauka (VSI).

U Nemačkoj je prošle godine zabeleženo ukupno 312 radnih sporova, u odnosu na 225 u 2022, navodi se u izveštaju.

Štrajkovi povezani sa tim sporovima rezultirali su izgubljenim ekvivalentom od 1.527.000 radnih dana — dvostruko više nego prethodne godine, navodi institut. Među najdužim štrajkovima bili su oni koji su trajali 123 i 180 dana, pokazuju podaci navedeni u izveštaju.

Toliki broj štrajkova poslednji put je zabeležen 2015. godine. Mnogi su Nemačku prošle godine opisali kao "republiku štrajkova", dodaje se u izveštaju, uz napomenu da su industrijski sporovi ozbiljno uticali na svakodnevni život mnogih ljudi.

Među zapaženim primerima su štrajkovi u oblasti javnog prevoza, pošte, aerodromskih i železničkih usluga, navodi se u saopštenju.

Štrajk na nemačkim aerodromima: Pogođeno više od 200.000 putnika

Prema podacima VSI, visoka inflacija i gubici plata bili su glavni faktori koji su doveli do povećanja broja sporova. Pitanje "kako su troškovi inflacije raspoređeni između kapitala i rada" bilo je u srži takvih sukoba, navodi se u saopštenju.

Određene promene na tržištu rada koje su zaposlene dovele u relativno jači položaj, takođe, su doprinele njihovoj rešenosti da traže bolje plate i uslove rada, dodaje se.

Institut je upozorio da bi i ova godina mogla da bude "godina intenzivnih radnih sporova". U izveštaju se navodi da se ove jeseni očekuje velika aktivnost u industriji metala, koja zapošljava oko četiri miliona ljudi širom zemlje.

Nemačka privreda pretrpela je nekoliko velikih udaraca poslednjih godina, posebno u svetlu nastojanja EU da eliminiše uvoz ruskih energenata u sklopu sankcija Moskvi zbog sukoba u Ukrajini.

Nemački cenjeni industrijski sektor godinama je bio podstaknut relativno jeftinim ruskim gasom. Međutim, Berlin je odlučio da pređe na skuplje alternative iz drugih izvora, uključujući američki tečni prirodni gas (LNG).

U februaru je predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja Marsel Fračer procenio da je sukob u Ukrajini koštao državu više od 200 milijardi evra (216 milijardi dolara).

Nemačka je bila jedina privreda u G7 koja je prošle godine zapala u recesiju, dok se borila sa posledicama energetske krize. Zvanični podaci objavljeni u januaru pokazali su da se ekonomija smanjila za 0,3 odsto na godišnjem nivou u 2023, pod pritiskom rastuće inflacije i viših kamatnih stopa.

Kancelar Olaf Šolc je ipak okrivio Moskvu za ekonomske probleme svoje nacije. Embargo protiv Rusije bio je neophodan za odbranu Evrope od "imperijalizma", tvrdio je u aprilu.