Dugin: Pobeda Rusije vodi ka multipolarnom svetu (VIDEO)

Ruski filozof i pisac Aleksandar Dugin govorio je u ekskluzivnom intervjuu za RT o trenutnom stanju sukoba u Ukrajini, stavu Rusije i Zapada prema tekućem sukobu, nastanku multipolarnog sveta koji zavisi od pobede Rusije, ali i ubistvu njegove ćerke i novinarke Darje Dugine. 

Dugin poručuje da je Rusija u sukobu sa nastojanjem zapadne liberalne civilizacije da se nametne kao jedina moguća. Podseća da je Zapad stvorio veštački nacistički raj kako bi ga uništio. Smatra i da su zapadni saveznici Kijeva spremni da upotrebe nuklearno oružje ukoliko situacija za njih postane kritična.

Zamolila bih Vas za evaluaciju trenutnog stanja kada je u pitanju Specijalna vojna operacija. Prošlo je godinu dana; gde se sada nalazimo, kako se razvijaju stvari?

Mislim da je Specijalna vojna operacija sada nešto poput velikog, stvarnog rata; rata u punom obimu. Počelo je kao Specijalna vojna operacija, ali ne možemo da poreknemo da je postalo rat.

Ovaj rat, ovaj konflikt ima različite slojeve. Mislim da na prvom sloju imamo rastući sukob civilizacija - baš kao što je to (politikolog) Semjuel Hangtinton prethodno opisao. Vidimo koliko su nekompatibilne te civilizacije – sa jedne je ruska, hrišćanska, pravoslavna, koja je mnogo tradicionalnija, koja ima sklonosti ka društvenoj pravdi, i koja se zasniva na snu o veličanstvenosti Rusije. Sa druge je moderna, zapadna, globalna, liberalna demokratija koja se pravi da je jedini vid društvene, političke i ekonomske organizacije. 

Taj liberalni globalizam je druga civilizacija. Ta globalistička zapadna civilizacija se, nakon pada Sovjetskog Saveza, pretvarala da je jedina moguća civilizacija.

Glavna Fukujamina ideja (Frensis Fukujama, američki društveni analitičar) jeste da je nakon pada Sovjetskog Saveza došao kraj istorije. A kraj istorije znači da zapadni, postmoderni, liberalni globalni poredak treba da se nametne svakome, da bude univerzalno prihvaćen i da se smatra jedinstvenim sistemom vrednosti, pravila itd.

Rusija je sada u sukobu sa tim nastojanjem zapadne moderne globalne liberalne civilizacije da se nametne kao jedina moguća. Rusija insistira: "Ne, vi niste u pravu. Mi smo druga civilizacija, ne delimo vaše vrednosti, odbijamo univerzalnost vaših pravila i mi ćemo uspostaviti multipolarni sistem sa Rusijom kao nezavisnim polom, koji je u potpunosti oslobođen vašeg uticaja."

Šta to govori o moralnom kompasu Zapada? Stalno svetu propovedaju o demokratiji, ljudskim pravima, a ovde praktično podržavaju neonaciste. Kako to pravdaju pred građanima?

Prvo su pokušavali da sakriju to. Nismo mogli da nađemo nikakav trag o tom velikom rastućem pokretu nacifikacije ukrajinskih umova. To je bila stvarnost, ali Zapad je to snažno poricao. Kada se Bernar Anri Levi, inače jedan od glavnih branilaca liberalne demokratije na svetskom nivou, sastajao sa ukrajinskim nacistima i govorio da oni nisu nacisti iako imaju svastike na nadlakticama - pokušali su da sakriju tu činjenicu.

Ali odakle takve protivrečnosti; gde su tu moralne norme? Zapad misli ovako: "Mi sada ne možemo na drugi način da stvorimo veštački nacionalizam u Ukrajini i podstaknemo ih da se bore sa Rusijom." Oni nisu spremni da se bore za liberalne vrednosti. Za savremene Ukrajince one ništa ne znače. Možda za neku gradsku kijevsku populaciju, ali uopšteno, liberalne vrednosti ne mogu biti glavni cilj koji treba braniti za takvo tradicionalno društvo. Bilo im je potrebno nešto drugo.

A najradikalnija forma jeste nacionalizam, odnosno ukrajinski rusofobični fašizam – i globalistički liberali to koriste. Na njihovoj teritoriji strogo je zabranjen svaki nagoveštaj patriotizma, uništavaju svaki tip nacionalizma i patriotizma. U Ukrajini čine da on cveta.

Mislim da računaju da ga iskoriste. Ne verujem da zaista veruju u ukrajinsku pobedu. Ukrajina će nestati tokom ovog konflikta i neće biti nacista.

Stvorili su sve to kao što su stvorili i iskoristili ISIS, Islamsku državu, islamski fundamentalizam. Iako ne deli vrednosti radikalnog Islama, Zapad je cinično iskoristio Al Kaidu i radikalni Islam da napadne prosovjetske, socijalističke i antikapitalističke režime u islamskom svetu.

Nešto poput toga sada imamo u Ukrajini. Stvorili su veštački nacistički raj kako bi ga uništili.

Džordž Fridman koji predvodi geopolitičku obaveštajnu platformu "Stratfor", govori da nema sumnje da će Rusija biti poražena i da će se raspasti na republike. Zašto bi njima značilo da Rusija bude podeljena na manje republike?

Mislim da je to skroz logično, jer, ako Rusija ostane ujedinjena, nezavisna i suverena, i kada Rusija postane nezavisnija nakon pobede u Ukrajini, svetom više neće upravljati Zapad. Nezavisna Rusija sa rastom patriotske svesti tokom Putinovog vremena je prava prepreka za stvaranje globalističkog sveta pod kontrolom Zapada.

Ako Zapad nastavi da naoružava Kijev, a Rusija, normalno, ne posustaje, koji je izlaz?

Mislim da, za početak, u ovoj situaciji mirovni pregovori nisu mogući ni za jednu stranu. Još nismo oslobodili sve teritorije naših sunarodnika, a pre tog potpunog oslobođenja ne možemo da započnemo mirovne pregovore pod svojim uslovima. Kijev, videvši naše oklevanje i razumevajući razlike između slike nepobedive Rusije i našeg stvarnog stanja, takođe misli da je moguća promena balansa.

Uz tako veliku vojnu, političku, obaveštajnu, strukturalnu pomoć sa Zapada, Kijev pretpostavlja da može da promeni balans i zauzme ono što smatra teritorijama Ukrajine, uključujući i Krim.

U toj situaciji niko ne započinje mirovne pregovore. A Zapadu je u interesu da nastavi da potpiruje konflikt. Oni vide ruske gubitke i mogu da daju još oružja Ukrajini kako bi to produžili. Niko nije u poziciji da započne pregovore.

Mislim da je izjava da je jedna strana spremna za pregovore u trenutnoj situaciji samo fraza. Niko nije spreman da pregovara. Mirovni pregovori mogu da počnu nakon nekih većih promena. Kada prestane stajanje u mestu, kada balans prevagne na ovu ili na onu stranu, nakon toga će pregovori biti mogući.

Da li će Zapad ikada prihvatiti bilo koji scenario u kom Rusija pobeđuje na bilo koji način? Oni čak, kao što ste rekli, predstavljaju Rusiju kao neprijatelja, pošto im je to potrebno.

Mislim da je jedini materijalni resurs koji mogu da koriste kako bi nas sprečili korišćenje nuklearnog oružja. Oni bi mogli da ga iskoriste kada situacija za njih postane kritična.

Ali, da puste Rusiju da ponovo uspostavi kontrolu nad teritorijama koje su vekovima već bile pod ruskim uticajem, a da se to ne protumači kao da Rusija stvara neku egzistencijalnu pretnju i izazov za Zapad - to nije konačna situacija.

Oni neće biti u obavezi da se bore za Ukrajinu, zato što ne gube ništa ako izgube Ukrajinu.

Vidimo da Rusija uspostavlja savezništva sa drugim državama, istražuje Globalni Jug i Afriku kao kontinent, ima postojana partnerstva sa mnogim afričkim državama. Kako gledate na ta nova prijateljstva?

Kao prvo, mislim da je većina čovečanstva na neki način na našoj strani. Ne otvoreno, ne u potpunosti, ali će svi imati koristi ukoliko svet bude multipolaran. Pobeda Rusije u Ukrajini automatski znači multipolarnost. Multipolarnost za nas automatski znači postizanje geopolitičkog suvereniteta – ali i za Kinu koja je već treća strana. Mi ćemo odmah nakon naše pobede imati tri sile, tri već oformljena pola.

Indija, je četvrti, gotovo oformljeni pol, zato što je Indija velika civilizacija na velikom prostoru. Velika država sa velikom populacijom i velikim potencijalom i ekonomijom. Ne mora nužno biti na strani Kine ili Zapada, ali multipolarnost odmah otvara mnoge mogućnosti za saveze raspoređivanje ravnoteže snaga na regionalnom nivou.

Islamski svet - svi muslimani koji žive u multipolarnom svetu bi mogli da počnu ozbiljno da brane svoj religijski identitet. I to je nemoguće pod globalnom dominacijom LGBT+, tehnološkog, tehnocentričnog i tehnokratskog Zapada. Zapadna hegemonija je nekompatibilna sa islamom. Islam bi, nakon naše pobode, konačno postao pravi igrač na globalnom nivou.

Isto važi i za Latinsku Ameriku i Afriku. Ali ne mislim da bi oni ozbiljno mogli da nam pomognu u međuvremenu, odnosno pre nego što pobedimo.

Mi bi trebalo samostalno da pobedimo, i samo tako što ćemo se oslanjati na sopstvenu moć, a drugi će biti na našoj strani. U ovom ratu borimo se i za tu podršku drugih.

Da li mislite da će SAD ili Zapad ikada dozvoliti postojanje multipolarnog sveta ili će se samo u početku praviti da dozvoljavaju?

U teoriji, Zapad je pripremljen za alternativu nastavku globalizacije i unipolarnosti i kraju istorije. Postoji struja njihovih stručnjaka za međunarodne odnose koja već razmatra taj neizbežni razvoj promene globalne arhitekture.

Sa druge strane, imali smo pravi primer prihvatanja multipolarnosti kada je u pitanju bivši predsednik SAD Donald Tramp. On nije imao ništa protiv multipolarnosti i bio je radikalno protiv globalizma i globalne liberalne agende Bajdena i demokrata. Polovina SAD je već spremna da prihvati multipolarni poredak, zato što lako i jasno možete da zamislite veličinu Zapada i SAD, properitet Zapada, nastavak njihove kulture i tehnološkog razvoja zajedno sa ostalim polovima.

Bjukenan je rekao: "Amerika je osvojila svet, ali je izgubila sebe". Tu frazu bismo mogli da postavimo drugačije. Amerika bi sada mogla da povrati sebe, i ostavi svet na miru.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem tragičnu smrt vaše ćerke. Pobeda je, u ovom slučaju, pretpostavljam, i lično pitanje?

Znate, ne želim osvetu. Za mene osveta neće značiti pobedu. Ne mogu da krivim neprijatelja, zato što je to neprijatelj. Teško je prihvatiti ubistvo nevine ćerke, devojke koja nije učestvovala u vojnom sukobu, koja ga nije finansirala, koja nije učestvovala u propagandi. Ona je samo izrazila sopstvenu viziju.

Osećam to kao nepravdu. Ali, ja ne želim osvetu. Razumem da u ovom ratu ubijamo jedni druge. Mi smo isti ljudi. Mi smo Rusi. Oni ubijaju naše ćerke i sinove, i gubimo prijatelje. Ali i oni imaju svoje gubitke, i ne mogu da mislim da bi, primera radi, ubijanje velikog broja neprijatelja moglo da nadomesti moj gubitak. To čini bol još većim, rekao bih. Ali mislim da je pobeda druga stvar. Pobeda je za mene lična stvar ne zbog Darje, nego zbog mojih ljudi. Zato što sam deo pobede, deo sam svog naroda. Ja, moja porodica, moja ćerka i moj sin i moji unuci i moja žena.. svi mi smo deo ruskog naroda, i ne možemo da razdvojimo nas, naše sudbine, našu misiju od naših ljudi.

Ne možemo da kažemo da je ovo lično, a ono kolektivno - za nas je to isto. I to je moj život, on je potpuno u službi mog naroda i moje civilizacije i moje kulture, moje države. Mi Rusi duboko verujemo da imamo specijalnu misiju koju treba da ostvarimo u istoriji.

Sada, kako ja to razumem, veoma smo se približili tom ključnom i kritičnom trenutku. Možda zbog toga bol nije toliko visok, toliko dubok i nepodnošljiv. Zato što smo jako blizu završnog momenta naše istorije kada se pretpostavlja da ćemo postići veliku duhovnu stvar.