Sto dvadeset godina od smrti Čehova: Aktuelna i neprevaziđena dela

Jedan od najznačajnijih pisaca u istoriji čovečanstva Anton Pavlovič Čehov preminuo je pre 120 godina, 15. jula 1904.

Ruski pripovedač i dramski pisac specifičnog, naizgled jednostavnog stila, sa izvanrednim darom zapažanja, umeo je da izgradi specifičnu atmosferu, u izvesnom smislu blisku impresionističkom postupku.

Ostavio je neizmeran trag na svetsku literaturu, pre svega kao tvorac nove dramske forme često nazvane "lirska drama".

Anton Pavlovič je rođen 29. januara 1860. u Taganrogu na jugu Rusije, na obali Azovskog mora. Sin trgovca, kao srednjoškolac ostaje u rodnom gradu i pošto se porodica seli u Moskvu. Počinje da piše već kao đak, uređivao je školske novine i bio čest gost lokalnog pozorišta.

Iako studira medicinu u Moskvi, i ceo život potom radi kao lekar, pisanje mu je redovna okupacija, a i izvor prihoda. 

Najpre piše kratke humoreske, šaljive priče. Potom, pošto je imao uspeha, piše pripovetke i dramske tekstove. U svojim delima bavi se svakodnevicom, običnim čovekom, prikazuje scene iz života koje odaju posebnu atmosferu. Za njega je tipična suptilna psihološka analiza, prožeta humorom, parodijom, skepsom koja prerasta i u rezignaciju.

Lično melanholik, čemu je nesumnjivo doprinela bolest koja je odredila njegov život, tada neizlečiva tuberkuloza, i njegova književna dela bila su u suštini opor realizam, čak i kada su izazivala smeh.

U prvo vreme objavljuje pod pseudonimima, u štampi, potom i književnoj periodici.

Kada je otvoren Hudožestveni teatar u Moskvi, znameniti MHAT, 1897. godine, Čehov postaje stalni saradnik Stanislavskog i Nemirovič Dančenka. Objavljuje svoje velike drame Galeba u Ujka Vanju.

Prvi Čehovljev komad izveden u MHAT-u bio je Galeb, koji će postati simbol čuvenog revolucionarnog teatra. Inače, ova drama je izviždana na svojoj praizvedbi. 

"Galeb" je prvi put izveden u MHAT-u, a publika ga je  bio je "Galeb". Zanimljivo je da je taj komad prilikom prvog izvođenja, ne u MHAT-u, publika odbacila, izviždala.

Upravo u MHAT-u Anton Pavlovič upoznaje buduću suprugu, glumicu Olgu Kniper.

Čehov živi najpre u Melihovu, 65 km južno od Moskve, a kraj života provodi na Jalti.

Poslednju priču Verena, objavljuje 1903. Krajem te godine završava Višnjik.
Ophrvan bolešću putuje u Nemačku, u nadi da će mu poznati tamošnji lekar pomoći. Umire 15. jula 1904. u Badenvajleru, na jugozapadu Nemačke. Imao je samo 44 godine.

Beli Rusi i renesansa srpskog pozorišta: U Ruskom domu otvorena putujuća izložba

U najpoznatije njegove novele, hronološki, spadaju: Debeli i mršavi (1883), Kameleon (1884), Tuga (1886), Dosadna istorija (1889), Dvoboj (1891), Paviljon br. 6 (1892), Ana na vratu (1895), Jonič (1898), Čovek u futroli (1898), U jaruzi (1900), zatim još: Dama sa psetancetom, Stepa, Seljaci, Crni monah, Verenica i mnoge druge.

Nekoliko njegovih dramskih dela, po vrednosti i uticaju, epohalno su značajni: Ivanov (1887), Vampir (1889), Galeb (1896), Ujka Vanja (1897), Tri sestre (1901) i Višnjik (1903). Napisao je i nekoliko važnih jednočinki: Prosidba, Jubilej, Medved, Predlog.

Čehovljeva dela su i danas podjednako aktuelna, ujedno neprevaziđena.