Vekovima rame uz rame: Otvorena izložba "Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine"

U Biblioteci grada Beograda otvorena je izložba "Diplomate Ruskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine". Autori su Irina Antanasijević i Aleksej Timofejev, a i izložba je plod saradnje Biblioteke Grada Beograda i ambasade Rusije. 

Posetiocima su se na otvaranju obratili ministar savetnik ambasade Rusije Aleksandar Konanihin, direktor Biblioteke Grada Nenad Milenović i koautor izložbe Aleksej Timofejev.

Milenović je naveo da je u sumornoj situaciji koja vlada u celom svetu i negativnim vestima koje nam svakog dana stižu, ovakve stvari su izuzetno pozitivne. 

"Ovo je jedan naš mali doprinos kulturi, s jedne strane, i rusko-srpskim odnosima i vezama. Jedan aspekt ove izložbe jesu upravo srpsko-ruske veze i srpsko-ruski odnosi koji imaju više od hiljadu godina dugu tradiciju i to je ono što treba negovati. Ono što je kod nas, možda ne toliko dovoljno stavljeno u prvi plan, ne stavlja se akcenat u dovoljnoj meri, to je negovanje ovakvih stvari, pogotovo stvari koje su dobre i u kojima imamo kontinuitet. Srpsko-ruski odnosi, naravno, kao i svaki odnosi, prolaze kroz različite uspone i padove, ali ono u čemu mi možemo da doprinesemo tim odnosima i njihovom poboljšanju, jesu upravo ovakve izložbe i da običnim građanima približimo srpsko-ruske odnose", naveo je Milenović. 

Konanihin je istakao da je ovo prilika da se podseti kakav je bio doprinos ruske diplomatije. 

"Bez obzira na to što je rat bio izgubljen, značaj je neverovatan, zato što je to jedna od osnova dobijanja definitvne nezavisnosti Srbije", naveo je Konanihin. 

Podsetio je na to da je prošlo 150 godina od Prvog srpsko-turskog rata, u kome su ozbiljno učešće uzeli ruski dobrovoljci i diplomate.

Pomenuo je pukovnika Rajevskog, generala Černjajeva i hiljada drugih Rusa koji su se borili za srpsku slobodu, rekavši da je učešće diplomata za većinu ostala tajna.

Timofejev je rekao da je Srbija stupila u rat u trenutku kada je vojska bila minimalna i da je najviše vojničko zvanje bilo pukovnik u tom trenutku. 

"U takvoj situaciji, društvo i država su podeljeni. Srpska država hoće da očuva mir i stabilnost, a isto to preporučuje i ruska diplomatija. Društvo, srpsko i rusko, raspoloženo je drugačije. U toj komplikovanoj situaciji koja je dobila rasplet posle poraza srpskih trupa, ruska diplomatija je nastupila još jednom na pozornici i to kao snaga koja je uspela da zaustavi tursku vojsku u napredovanju. U ovom ratu Srbija je imala jednu malu, ali simboličnu tekovinu, a to je uklanjanje osmanske zastave sa Kalemegdana", naveo je on i dodao da zahvaljujući ovoj izložbi možemo da vidimo kako su izgledali ovi ljudi. 

U okviru programa su nastupili ruski umetnici violinistkinja Ekatarina Ivanenko, pijanistkinja Julija Kazanceva i harmonikaš Aleksej Mikitenko koji su, pored ostalih, izveli kompozicije "Ovo je Srbija" i "Tamo daleko". 

Izložbeni paneli postavljeni su u izloge Biblioteke grada Beograda, a prikazuju ulogu ruskih diplomata u zbivanjima uoči i tokom Prvog srpsko-turskog rata 1876. godine, jednog od ključnih trenutaka u borbi Srbije za nezavisnost.

Kroz arhivsku građu, istorijske fotografije, dokumente i ilustracije, izložba osvetljava diplomatske i političke okolnosti koje su oblikovale odnose između Srbije, Rusije i velikih evropskih sila u drugoj polovini 19. veka.

Poseban fokus izložbe je na ruskim diplomatama u Beogradu, poput generalnog konzula Andreja Nikolajeviča Karcova i sekretara konzulata Nikolaja Fjodoroviča Ladiženskog i drugim ličnostima.