Bijenale fantastike u Beogradu: Gran-pri ruskom umetniku Sergeju Aparinu

Gran-pri Drugog bijenala fantastike Fondacije Mihajlović – "Feniks", koje je od 16. septembra do 13. oktobra 2023. godine održano u Beogradu, pripao je ruskom umetniku Sergeju Aparinu za sliku "Popodne".

Poslednjeg dana bijenala, koje je organizovano pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, prof. dr Oliver Tomić, jedan od članova žirija za odabir slika za izložbu ali i za dodelu nagrada, priredio je u maloj galeriji Kolarčeve zadužbine stručno vođenje kroz postavku.

Tom prilikom je i obrazložio zašto je glavno priznanje bijenala pripala slici "Popodne" Sergeja Aparina.

"Stara fasada zgrade podseća formom na oltar crkve, u čijoj luneti se čak vide anđeli, a ka kojoj su se vinula tri bela goluba. Beli čaršavi lebde, neokačeni na žicu koje nema, i taj detalj, uz odsustvo lica čoveka koji sedi, jedini su otvoreni fantastični elementi. No, sasvim su dovoljni za magični i metafizički utisak koji prožima jedno, naizgled obično i lenjo letnje popodne. Može se reći da je svaki čovek koji se 'usidrio' u ovom svetu nesvesan leta naviše koji se stalno odvija. Takav čovek je praktično iščezao, a šolja kafe na stolu ispred njega simbol je iluzije budnosti", objašnjava Tomić nagrađeno delo.

Ruski umetnik Sergej Aparin je istaknuti slikar i vajar bogatog opusa i snažne uobrazilje. Završio je studije u Rusiji, u Voronježu, a zatim izlagao u Sankt Peterburgu, Kijevu i Moskvi. Na radost srpskih poštovalaca umetnosti, 1991. se preselio u Beograd, gde živi i radi, a izlaže kod nas i po celom svetu. Njegovu stvaralačku silu i duboki smisao za nadrealno i fantastično najbolje približava rečenica koju je jednom prilikom izgovorio: "Nastojim da srušim granice našeg sveta, da pretvorim snove o realnosti u realnost o životu".

Tokom stručnog vođenja, publika je prošla kroz kompletnu postavku bijenala, vođena stručnošću srpskog vizantologa i profesora istorije umetnosti. Tomićevo vođenje kroz izložbu, koja broji platna 29 istaknutih umetnika, sa citatima i digresijama iz literarnih i muzičkih svetova, zaličila je na umetničke atmosfere Rusije 19. veka i burnog 20. veka svetske umetničke scene, kada je izgledalo da će umetnost utoliti svu glad i žeđ čovečanstva svojim gromoglasnim mukom lepote.

Dok je posetioce vodio kroz mnoštvo viđenja istine i raznooble duhove linija i boja, Tomić je objasnio zašto je fantastika, kao izraz slikara našeg doba, važna i za sve nas, kao preko potrebna hrana za razumevanje sveta i života koji živimo.

"Pre svega, fantastika je važna jer podstiče posmatrača da tumači, a možda i sam stvara, za razliku od većine dominantnih pravaca i pokreta u poslednjih sto godina. Ovi su, pak, stavljali zbunjenog posmatrača u pasivan i ponižavajući položaj u kojem ništa ne razume, dok mu kritičari ne 'objasne'. Kada je, međutim, okružen fantastikom, čovek je nadahnut da svet oko sebe gleda drugačije, slobodno i kreativno, a ne onako kako mu se spolja nameće."

Kao inspiraciju za sliku Gorana Ćetkovića "Lice svijeta", pominjući i sadašnji istorijski trenutak, Tomić navodi pripovetke Leonada Andrejeva, objašnjavajući strašno i lepo u toj slici koja otvara dubinu stvaranja.

"Lepo je pojam koji je u moderno vreme prvo relativizovan, a potom praktično ukinut. Ćetkovićeva slika svedoči ne samo da lepota postoji, već da se može oteloviti i u nečem uznemiravajućem i čudovišnom. Baš kao fiktivna skulptura u pripoveci Andrejeva, slika 'Lice svijeta', načinjena velikom veštinom, što je sinonim za umeće – umetnost, istovremeno je nešto, ali i preteće ništa. Možda je najbolje opisuje jedan stih iz Prve poslanice Korinćanima apostola Pavla: ' ... Jer prolazi obličje ovog sveta."

Drugo Bijenale fantastike u glavnom gradu posetilo je 6.500 ljudi. Posle Beograda, ova fascinantna platna putuju u Valjevo, gde će biti izložena u Modernoj galeriji od 2. decembra do 15. januara 2024. godine.