Filmsko platno Miodraga Miće Popovića: Slikarstvo je uticalo na pokretne slike, i obrnuto

Multimedijalna izložba posvećena umetniku Miodragu Mići Popoviću (1923-1996) otvorena je u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu.

U godini u kojoj Republika Srbija obeležava stogodišnjicu rođenja jednog od najznačajnijih srpskih slikara, Jugoslovenska kinoteka priređuje postavku "Filmsko platno Miće Popovića", autorke Irine Kondić, u kojoj ukazuje i na njegovo filmsko stvaralaštvo.

Obiman i raznovrstan stvaralački opus ovog umetnika obuhvata i njegova ništa manje značajna dela u srpskoj, jugoslovenskoj kinematografiji, nastala između 1964. i 1970. godine. Filmovi "Čovek iz hrastove šume", "Roj", "Hasanaginica", "Delije" i "Burduš", nekada svrstavani u crni talas, zabranjivani ili na različite načine opstruisani u bioskopskoj distribuciji, danas zauzimaju visoko mesto u istoriji srpskog filma.

Mića Popović je snimio pet filmova: četiri po svom, a jedan po scenariju Žike Lazića. To je pet drama u kojima postoje različite priče, u različitim epohama, s različitim vizuelnim identitetom koji je često pratio njegove slikarske faze. Slikarstvo je uticalo na film, a kasnije je film uticao na slikarstvo.

Izložba sadrži filmske materijale koji se čuvaju u Arhivu kinoteke i materijale koje je porodica Popović ustupila Jugoslovenskoj kinoteci. Svaki od filmova predstavlja izložbenu celinu sa insertima, fotografijama, plakatima, rukom pisanim scenarijima, skicama i crtežima, a tu su i originalni kostimi koje je pozajmio "Avala film".

Prisustvujući otvaranju postavke, reditelj Đorđe Kadijević je rekao da mu je čast da učestvuje u oživljavaju sećanja na takvog čoveka i umetnika kao što je bio Mića Popović, s kojim se znao čitavih 30 godina i često prisustvovao njegovom radu u ateljeu.

"Njega kao slikara smatram umetnikom bez konkurencije u generaciji koja se pojavila posle Drugog svetskog rata", ističe Kadijević.

Reditelj je detaljno ispričao kako je 1974. Popovićeva izložba u Kulturnom centru Beograda zabranjena. Mnogo sveta došlo je na otvaranje, ali ono nije održano. Ljudi se dugo nisu razišli, a "Mića se držao kao i uvek, s blagim podsmehom, u kojem nije bilo ironije, uvređenosti ili gneva, rekao je: 'Eto, vidiš, i to se događa'".

"Što se tiče Mićinog rada na filmu, da kažem kao njegov kolega, on je malo kasno počeo da se bavi filmom. Ne bi se naljutio ako kažem da on na filmu ne znači ono što znači u slikarstvu. Ali, to je više sticaj okolnosti. Inače, on je imao takvu koncepciju, vitalnost, akumulaciju energije da je mogao postati isto ono na filmu što je bio u slikarstvu, a to znači evropski i svetski značajan stvaralac. Sticajem okolnosti snimio je malo filmova, ali oni, takvi kakvi su, spadaju visoko u rang naše kinematografije", smatra Kadijević.

Značaj Popovića za našu likovnu i filmsku umetnost danas je neupitan, ali za njegovog života nije bilo tako i "zato njegova pozicija na dobar način predstavlja oprečnosti, ali i bogatstvo naše kulture druge polovine 20. veka", ocenjuje direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.

"Ta pozicija je bila u duhu s novim stremljenjima, deo šireg evropskog talasa, a u isto vreme autentična i osobena. Sledio je svoj unutrašnji glas i tražio svoj izraz iako je to značilo rizik da ostane na margini, usled sukoba sa ideološkim stavovima tadašnjeg režima. Takav beskompromisni pristup omogućio mu je visok stepen autonomije", ističe Pantelić, dodajući da treba uzeti u obzir i Popovićeve teorijske poglede na umetnost, kulturu i društvo.

Njegovi filmovi predstavljaju "zanimljiv spoj lokalnog i univerzalnog, tradicionalnog i modernog, kolektivnog i intimnog. Njegove istorijske drame više govore o trenutku u kom su nastajale, nego o onom kada se njihova radnja dešava... Društvena angažovanost nije jedina vrednost filmova Miće Popovića, u njima ne nailazimo na proste i transparentne poruke, već se u njima ogleda složenost sveta i zato mogu biti dobar putokaz kako se oblikuje kompletno filmsko delo, koje ima nešto važno da saopšti o trenutku u kome nastaje, ali koje zadržava univerzalnost i integritet", ocenio je Pantelić.