Kultura

Burljajev predstavio film o Tarkovskom u Beogradu: Srbi i Rusi ne mogu biti bliži u srcu i duši

Premijera filma "Gospode, osećam prisustvo tvoje" prikazana je na 71. Martovskom festivalu, a Burljajev je rekao da su naše dve zemlje toliko blizu da ne mogu biti bliže, u srcu, po duši
Burljajev predstavio film o Tarkovskom u Beogradu: Srbi i Rusi ne mogu biti bliži u srcu i duši© Nadezhda Lebedeva/Russian Look

Proslavljeni sovjetski i ruski glumac i reditelj Nikolaj Petrovič Burljajev, čiji film "Gospode, osećam prisustvo tvoje" je sinoć u Domu omladine doživeo svoju premijeru u sklopu "Svetske panorame" na 71. Martovskom festivalu.

Ruski glumac u Beogradu je već boravio u nekoliko navrata, stajao je čak na beogradskom mostu braneći ga, kako veli, od NATO bombi, kao drag gost Srbije i čelnik uglednog filmskog festivala "Zlatni vitez" odlikovan je 2013. i Ordenom Svetog Save prvog stepena, jednim od najvećih odlikovanja koje dodeljuje Srpska Pravoslavna Crkva.

"Beograd i Moskva možda jesu udaljeni geografski, rastojanje između Srbije i Rusije jeste veliko, ali samo u kilometrima - jer naše su dve zemlje toliko blizu da ne mogu biti bliže, u srcu, po duši", rekao je Burljajev tokom jučerašnje prijateljske posete redakciji "Novosti".

Dokumentarac koji Burljajev potpisuje kao scenarista i koreditelj (uz Dmitrija Černecova), slojevit je film o poetici Tarkovskog ali i o izvorima njegove duhovnosti i religioznosti, kombinuje klasične scene iz njegovih filmova sa savremenim prizorima, u kojima se pojavljuju nekadašnji objekti snimanja i preživeli junaci, a dnevnike Tarkovskog sa arhivskom i dokumentarističkom građom.

Snimljen povodom 90 godina od rođenja, film vodi gledaoca kroz život i stvaralaštvo genija, i svojevrsni je omaž Tarkovskom, stvaraocu uz čija je ostvarenja svet upoznao, i zavoleo Nikolaja Burljajeva - glumca, koga će svet zauvek pamtiti kao naslovnog junaka, dvanaestogodišnjaka u "Ivanovom detinjstvu".

Svoju posvetu filmskom velikanu a svom prijatelju Tarkovskom, Burljajev je snimao oko četiri godine, ali samo "spolja":

"Ali u biti - stvarao sam taj film puna 62 leta, od prvog susreta sa njim, otkako sam kao četrnaestogodišnjak zaigrao kod njega, on je tad imao 28 godina. Uvideo sam još tada koliko je to osoben čovek, kako on živi, više u "gornjem svetu". Mnogo je knjiga napisano i filmova snimljeno o njemu, ipak ovo je prvi film u istoriji koji o Andreju Tarkovskom govori na način na koji niko do sad nije - o duhovnoj, religioznoj suštini njegovog bića, života i stvaralaštva", objasnio je glumac.

Burljajev naglašava da je upravo "Ivanovo detinjstvo" koje je jednog od njih rodilo kao glumca a drugog kao velikog reditelja - sam ključ za razumevanje Tarkovskog, za spoznaju duhovnosti tog umetnika koji je verovao u spasenje kroz film.

"Život i delo Tarkovskog njegovo su iskupljenje. Dostojevski je govorio o najvećoj borbi, onoj između Đavola i Boga, ističući da se ona najvećim delom odvija u srcu čoveka. Kada pitaju zašto se Kulturni front Rusije, u kome su i Končalovski i Valerij Gergijev i Jurij Bašmet, naziva "ratnički", front, a reč je o kulturi, ja citiram Gogoljeve reči, iz sredine 19. veka: "Glavna je bitka ona za dušu čoveka", slično tome što je govorio Dostojevski.

Beogradski gost priča o svojoj podršci planovima velikog Nikite Mihalkova, o pokretanju "evroazijskog Oskara", istočnog pandana nagradi američke Akademije za film.

"Nikita je u potpunosti u pravu što želi da utemelji to, jer "Oskar" je odavno, ako ne oduvek, politička stvar, forma bez ikakve suštine, praznina, statua bez značenja. I naš je "Zlatni vitez" mnogo bolji od Oskara po tome što se rukovodi stvarnim idealima, stremi uzdizanju duše čoveka, već 33 godine. Gore od svega je što ta američka Akademija otvoreno propagira sve negativno, razvrat, besramnost, nemoral... Sve ono čime Zapad pokušava da preplavi i unizi našu kulturu kao i vašu srpsku. Zaglupljuju nas, i to donosi nekom prihod, ali kao deputat u Dumi govorim da je neophodno šou biznis izuzeti od onoga što se smatra kulturom, jer nije kultura ono što ponižava duhovno biće naroda", poručuje Burljajev.

Umetnik ukrajinskog porekla tuguje poslednjih godina jer je ustao brat na brata i drug na druga, ali posebno tuguje zbog ćutanja ukrajinskih intelektualaca i umetnika nad dugotrajnim, očiglednim rastom nacizma u toj zemlji.

"Naš predsednik je objasnio da se rat ne vodi toliko za nekakvu svetu Rusiju i ruski svet, jer šta je to Sveta Rusija: Ukrajina, Rusija, Belorusija, mi smo jedan narod. Moji su preci Ukrajinci, kako ja mogu odrediti koji je deo mog bića i tela ruski, a koji i koliki - ukrajinski? Ne, ruski je predsednik jasno rekao: Rusija se bori protiv svetskog satanizma. Zapad je inicijator, krivac, izvor, koji podgreva sve ono što se dešava u Ukrajini, spreman da "ratuje do poslednjeg Ukrajinca", a na nama je da se izborimo protiv nacizma u Ukrajini i vaspitavamo nove generacije bez rusofobije - svi smo mi jedan, ruski narod", zaključio je umetnik.

image