Kultura
Otvoren Paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji: Srbija uvek negovala otvorenost prema drugome
Stranac u Srbiji nikada nije samo tuđin, on je i gost i prijatelj, tako da naša zemlja ima autentičan odgovor na pitanje ovog Bijenala, poručila je ministarka Gojković
Ministarka kulture Srbije Maja Gojković otvorila je Paviljon Srbije i izložbu "Exposition Coloniale" Aleksandra Denića na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji.
Otvaranju su pored Gojkovićeve, ministarke kulture Crne Gore Tamare Vujović i ambasadorke Srbije Mirjane Jeremić, prisustvovali autor Denić, kao i komesarka Srpskog paviljona i direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković.
Centralnu temu bijenala "Stranci svuda / Stranieri Ovunque" zadao je kustos manifestacije Adrijan Pedrosa, a Denićeva instalacija u Veneciji kritički ukazuje na posledice konzumerizma, liberalnog kapitalizma i kolonijalne ere.
"Svako bijenale predstavlja jedinstven svetski događaj. U Veneciju su ponovo uprte oči svih poštovalaca kulture. Gotovo vek i po, ovo je mesto na kojem umetnost nudi nove i inspirativne odgovore na najsloženija pitanja svog vremena", rekla je Gojkovićeva na početku svog obraćanja.
Ocenila je da smo se u epohi u kojoj je nomadski način života postao "nova normalnost" susreli s nemogućnošću kretanja, koju je nametnula pandemija i nuždom izbeglištva širom sveta.
"Svako od nas može biti stranac – stranac se može biti svuda, to je fenomen koji pokušavaju da rastumače umetnici iz čitavog sveta. Srbija, zemlja raskršća, bogata je istorijom seoba, dolazaka, naseljavanja, odlazaka u svet i povrataka. Ispunjena je bogatstvom različitosti koje su u nju donele i prilike i neprilike. Čvrsto verujem da su upravo zato nama rasizam i ksenofobija strani. Stranac u Srbiji nikada nije samo tuđin, on je i gost i prijatelj", istakla je ministarka.
Dodala je da svet koji je kolonijalizovan bezličnom svakodnevicom i razmenom informacija bez mnogo smisla, nije više dom nikome, te da Srbija, poučena sopstvenom istorijom, tokom koje je negovala otvorenost prema drugom, ima autentičan odgovor na pitanje ovog Bijenala.
Denićeva izložba hrabra kritika svakodnevnih kolonizovanih oblika života
Ministarka je ocenila da "Exposition Coloniale", delo Denića i kustosa Ksenije Samardžije, "direktno i jezgrovito odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala".
"Reč je o izuzetnoj snazi kreativnosti, o hrabrosti kritike svakodnevnih kolonizovanih oblika života i kategorija na koje smo navikli, prikazanih kroz originalnost u oblikovanju i preoblikovanju prostora i vremena", primetila je Gojkovićeva.
Proglašavajući Paviljon Srbije otvorenim, ministarka je pozvala prisutne da zajedno pogledaju postavku, kako bi uz njenu pomoć otrgnuli "našu maštu i naš svet iz sivila i brutalnosti otuđenja".
U kratkom obraćanju Denić je priznao da je projekat bio prilično ambiciozan, i zahvalio je na pomoći Ministarstvu kulture i Muzeju grada Beograda, svom posvećenom timu i svima koji su pomogli.
Srbija rame uz rame sa 29 drugih zemalja
Jelena Medaković je pak ocenila da "Srbija, sa svojom izuzetno bogatom kulturom, ponosno stoji rame uz rame sa 29 drugih zemalja koje su deo ove prestižne i dugovečne međunarodne manifestacije još od njenih početaka".
Učešće na Bijenalu predstavlja ne samo čast za svaku zemlju i njenu kulturu već je i velika privilegija za umetnike koji imaju priliku da svojim delima predstavljaju svoju zemlju na svetskoj umetničkoj sceni.
Uoči otvaranja Denić je priznao da mu je "tema došla kako treba" budući da je poslednjih 15 godina radio kao scenograf i u Nemačkoj, gde je sarađivao s pozorišnim rediteljem Frankom Kastorfom, zajednički "zvoneći na uzbunu" upravo oko otuđenja i toga kako je biti stranac.
"Svako je stranac u smislu kad vidite da vas velike kompanije guraju u nešto što ne biste hteli. Život je bio dobar i dok nije bilo mobilnih telefona. Svi su dolazili na vreme", naveo je Denić.
Prema njegovim rečima, sad se nalaze novi načini da se što više iskamči da mali čovek bude što veći rob, ne samo tehnologija.
Denićevu postavku čini osam segmenata, odnosno modula, koji predstavljaju određene elemente arhitekture gradskih sredina, kao što su hotelska soba, telefonska govornica, javno kupatilo i kafana.
