Kultura
Kusturica o snimanju filma u Rusiji: Predlažu mi da se firma zove "Kustojevski"
Reditelj Emir Kusturica radi na filmovima prema motivima dela Dostojevskog, Tolstoja i Gogolja i za ruske klasike kaže da su vasionski brodovi i da čine trougao unutar kojeg može da se ne samo odbrani, da se uspostavi i nova kultura
Ko pobedi u kulturi u 21. veku – taj će biti pravi hegemon i pravi pobednik, rekao je reditelj Emir Kusturica u emisiji "Oko". Dodao je da je zato važno da se u Andrićgradu Vladimir Kecmanović meri sa Prilepinom, da se Guzelj Jahina meri sa Juhuom i da to postaje kultno mesto.
"A zbog čega? Upravo zbog onoga zašto smo optuživani da jesmo, a mi nismo, to je postala jedna internacionalna tačka, i to je jedina nagrada u Srbiji koja se ne dodeljuje samo za pisce koje pišu na srpskom, nego i na bilo kojem stranom jeziku", rekao je reditelj.
Kusturica radi na filmovima prema motivima dela Dostojevskog, Tolstoja i Gogolja.
"To su vasionski brodovi... Ta trojica, a možda za mene ponajviše Dostojevski, čine jedan trougao unutar kojeg može da se ne samo odbrani, da se uspostavi i nova kultura. Dotle to ide, da mi je jedan Rus predložio da firma koju treba da otvorim u Moskvi, da se zove Kustojevski", rekao je Emir Kusturica.
Govoreći o mladim piscima, kaže da ne treba da budu bojažljivi u smislu biranja tema iz prošlosti.
"Mislim da naši književnici mladi treba da, kako bih rekao, imali zaoru u tu nedavnu prošlost da bi obezbedili deci da ne zaborave ko su šta su i odakle su", poručio je Kusturica.
"Čovek bez pobune nije čovek"
Za njega Matija Bećković kaže da je usavršio disciplinu višeboja u umetnosti, a on za sebe – da čovek bez pobune nije čovek. Iz te pobune rodio se njegov film kao verovatno najveće čudo ovdašnje kinematografije, i sto drugih jada, sve u želji da se pokaže kako samo umetnost može učiniti, da smrt bude neproverena glasina.
Odrednica "magijski realizam" najčešće se vezuje za Markesa, međutim vezuje se i za Kusturičine filmove. Markes je rekao da nikada nije napisao ništa što ne polazi od stvarnosti. Međutim u toj stvarnosti je mnogo fantastičnih elemenata. Kusturica je prokomentarisao sudare, odnosno dodire njegovog i Markesovog sveta.
"Markes je zapravo jedna ogromna inspiracija, ja sam napravio prva dva filma koji su bili poprilično realistični, ali se potpuno slažem sa Gabom da je u suštini, stvarnosni okvir uvek onaj koji katapultira prepoznatljivu ideju, i da zapravo iz stvarnosnog okvira nastaju i realizam i magijski realizam, i da nikad nije ništa napisao što ga nije zapravo inspirisalo kao neki događaj iz života", rekao je Emir Kusturica.
Prisetio se njihovih razgovora na Kubi gde je Gabrijela Garsiju Markesa jednom prilikom pitao: "O čemu se radi u ovom svetu, kako bi mogao da svedeš sve naše aktivnosti, kosmičke aktivnosti, isijavanja, radijacije u jednom malom filozofskom okviru, šta bi to bilo? Dobio je odgovor: "Zlatno jaje".
"To je jedan fenomen kojeg ja uvek nosim u pamćenju. Kad bilo šta radim, setim se zapravo te ideje da treba nešto da proklija, i uzgred još ako može da bude zlatno, da nema dalje od toga", kaže Kusturica.
Balkanska Amerika
Reditelj je objasnio kako, i u kom su smislu, slični narodi Južne Amerike i narodi Balkana.
"Isti izvor u stvari je evropejska kolonizatorska svest koja je od praktično od Renesanse pa na ovamo obeležena dvostrukošću. Jedno je masovna ubistva, a i mi smo bili tretirani vrlo često tako, a s druge strane je ogromni uspesi u civilizacijskim tačkama, dometima u literaturi i umetnosti uopšte, u kulturi, u širem ili prvom krugu civilizacije.
Tako da je u stvari sudbina, iako su bili drugačiji kolonizatori, Austrougarska nikad nije dospela do Latinske Amerike, ali zato jesu puritanci anglosaksonski koji su tamo napravili čuda. I produžetak plemenskog života u Latinskoj Americi, u Kolumbiji, recimo u onim brdima, je zapravo obezbedio Markesu kao studentu dramaturgije u Rimu, da donese svoju korpu iz koje može da povadi sve one čarolije koje je kasnije povadio", objasnio je Kusturica.
Red, rad i disciplina?
O brojnim Latinoamerikancima Kusturica je napravio filmove – o Maradoni, Mohiki, ali i o jednoj ženi koja živi na Mokroj Gori, i kaže da radnik nikada od gladi ne umire.
"To su narodi koji nisu imali dodir sa tom Veberovom konstrukcijom u kome hijerarhiju čine, ili moralnu karakteristiku čine rad, red, mir i disciplina. To je zapravo, rekao bih u katoličkoj reformaciji, zapravo jedna mistična ideja hrišćanstva prevedena na jezik vrlo konkretan i njihove crkve odnosno njihove bogomolje liče više na rekao bih prostor za pevačka društva. Jer oni i boga vide individualno. A taj naš zajednički bog kod svih, uključujući čak i Kineze, je zapravo jedan, rekao bih, zajednički kod", objašnjava reditelj.
Dodaje da je jedno od najvećih uzbuđenja doživeo kao mlad, kada je u fudbalu Argentina pobedila Englesku i kada je urlao od sreće i kako kaže "skakao ko Damjanov Zelenko":
"Ti golovi koje je on dao, to je bilo neko istorijsko poravnavanje u trenutku kad velika socijalna svetska arena postaje važnija u onom delu kako se zabavljamo ili kako igramo fudbal, nego kako osvajamo druge teritorije. Taj trenutak je uistinu obeležio prvi deo mog života", ispričao je Kusturica.
