Koji paganski običaji i dalje "žive" u ruskoj kulturi

Hrišćanstvo je duboko ukorenjeno u ruskom narodu već vekovima - krštenje Rusije dogodilo se 28. juna davne 988. godine. Od tada, Rusi više nisu slavili ni boga Peruna, nitu su nastavili da se klanjaju bogu Velesu. Međutim, jedan mali deo paganstva se zadržao i u savremenom dobu.

Spaljivanje zimskog strašila i priprema palačinki

Maslenica je drugi najpopularniji praznik u Rusiji, odmah iza Nove godine. On označava da je zimi konačno došao kraj i da je na pragu dugoočekivano prolećno vreme, a proslavlja se uz tradicionalno spaljivanje strašila koje se zove Maslenica i pripremanje palačinki. Maslenična nedelja koja počinje tačno nedelju dana pred Veliki Uskršnji post poslednja je prilika za veselje i bogato, mrsno ručavanje. Kroz istoriju Maslenicu su nekoliko puta pokušavali da iskorene, ali svaki put bezuspešno: ljudi su i dalje sa nestrpljenjem iščekivali poslednje zimske dane i Maslenicu, oglušujući se na sve kaznene mere i zabrane koje su u to vreme bile na snazi.

Doček nove godine uz Deda Mraza i Sneguročku

Deda Mraz se u ruskom folkloru pojavljivao u nekoliko oblika. U početku, ovaj dekica se čak nije zvao Deda Mraz, već Morok. Sloveni su ga predstavljali kao pogrbljenog, raščupanog starca koji je išao šumom i sve na svom putu prekrivao bi snegom ili pretvarao u led. Tek kasnije, u 19. veku on je počeo da poprima "obrise" današnjeg Deda Mraza: da se polako pojavljuje pored jelke, donosi deci poklone i slično. Međutim, mališani su ga se i dalje plašili, pa mu je ruski narod "dodelio" unuku - simpatičnu Sneguročku koja je trebalo da popravi opšti utisak. I uspela je u tome: malo-pomalo, deca su zavolela ovaj dvojac, koji je ubrzo postao simbol Nove godine. 

Proslavljanje kupalovske noći

Period između 19. i 22. juna, kada su noći najkraće u godini, je vreme kada bi nečiste sile oživljavale. Preci ruskog naroda su tim noćima uvek sakupljali lišće paprati, pravili vatru preko koje bi tradicionalno skakali i puštali venčiće niz reku. Sa dolaskom hrišćanstva, ovaj običaj je neznatno preinačen, a crkva je praznik preimenovala u praznik Jovana Krstitelja (Ivana Kupale). Danas se on proslavlja 6. juna, jer je došlo do promene kalendara, a narod i dalje voli da u duhu paganskih vremena zapali vatru i pravi venčiće koji se potom bacaju u vodu. 

Korinđanje

U susret Božićnim praznicima, deca u Rusiji su u davna vremena obilazila kuće pevajući pesmice, kako bi zauzvrat dobila slatkiše. Ovaj običaj (iako danas rasprostranjen i u Rusiji, a i u Srbiji), uopšte nije potekao iz hrišćanstva, već iz doba pagana. Pravoslavna crkva je u nekoliko navrata pokušavala čak i da zabrani korinđanje, ali su Sloveni bili uporni u tome da ovaj običaj zadrže. Smatralo se da će obilaženje kuća uz pesmu i igru da donese bolje prinose i veću plodnost stoke, kao i da će sve nečiste sile da nestanu, sve bolesti magično izleče, a rane - zacele.

Zviždanje u kući je zabranjeno, kao i rukovanje preko praga

Sa Slovene je dom bio mnogo više od pukog prostora za život - to je bila svetinja. Njegov prag se smatrao sakralnim mestom. Mestom gde su, prema verovanjima pagana, "spavale" duše predaka, ali i nečiste sile koje nisu našle put do nebeskog prostora. Zato je u Rusiji i dan danas zabranjeno pozdravljati se preko praga ili, primera radi, dodavati stvari - onoga ko to uradi čeka loša sreća. Iz istog razloga zabranjeno je i zviždanje u kući - zvižduk "budi" zle duhove i privlači u dom svakakvo zlo, koje je posle praktično nemoguće.