Magazin
Kome "pripadaju" rukohvati u sredini avionskih sedišta? Putniku u sredini ili svima u redu
Putnici u sredini reda često se nađu u nedoumici da li smeju da koriste oba rukohvata, samo jedan ili nijedan. Ovu večitu dilemu konačno su razrešili eksperti za bonton, ali i pored toga što postoji pravilo, jedan važan aspekt nikada ne treba ispuštati iz vida.
Postoni mnoštvo nepisanih pravila ponašanja u avionu: smatra se nepristojnim izuvanje, obaranje sedišta bez salgasnosti putnika koji sedi iza, konzumiranje hrane jakog mirisa, pa čak i spuštanje "roletni" na prozorima ako neko od komšija uživa u pogledu. Ali, ono što mnoge putnike dovodi u nedoumicu je - ko ima pravo korišćenja dva rukohvata koja se nalaze u sredini. Odgovor na ovo pitanje dali su eksperti za bonton u avionu.
Stručnjaci razrešili večitu dilemu
"U avuonima koji imaju dva reda po tri sedišta, rukohvati koji se nalaze u sredini, odnosno sa leve i desne strane sedišta u sredini, pripadaju onom putniku koji sedi na tom mestu", pojasnila je Džodi R.R. Smit, predsednik jedne konsultantske agencije u za Hafington Post. Ovo pravilo stručnjak obrazlaže činjenicom da putnici koji sede do prozora kao pogodnost imaju prozor ili zid da se na njega naslone, dok oni do prolaza imaju najviše prostora da protegnu noge. Dakle, onaj u sredini takođe mora imati neku korist, a to su upravo dva rukohvata.
Ovo pravilo ne važi baš svuda
Međutim, i ovde postoje neslaganja: pojedini stručnjaci smatraju da su središnji rukohvati ipak "zajednička imovina" svih putnika u tom redu, i da je samo stvar dobre volje hoće li putnici koji sede do prozora ili prolaza ustupiti po jedan rukohvat onome koji sedi u sredini. Po rečima Diane Gotsman, eksperta za bonton, najbolje bi bilo da se tokom leta, a naročito ukoliko je u pitanju višečasovno putovanje, putnici međusobno dogovaraju i menjaju, kako bi svima bilo komforno i kako se niko ne bi osetio oštećenim.
Razumevanje i poštovanje bi trebalo da budu odlučujući faktori
Mišljenja stručnjaka na ovu temu, naravno, ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo i to jiz jednog prostog razloga: na svakom putovanju prve "komšije" u redu biće drugačije. Može se desiti da u sredini sredi neko ko je dosta krupniji od putika sa strane, kome će zaista značiti oba rukohvata. Može se desiti i da sedi neko ko je sitnije građe, ko možda neće koristiti ni jedan rukohvat već se samo nasloniti na sedište ispred. Dakle, razumevanje i poštovanje saputnika bi trebalo da budu odlučujući faktori.
