Magazin
Koje tehnike su koristili agenti KGB prilikom ispitivanja špijuna
Razvoj tehnika ispitivanja započet je još 50-ih godina prošlog veka. Na važnom zadatku radio je veliki broj psihologa, lingvista i drugih naučnika, a jedan jedini cilj bio je da se u komunikaciji sa špijunima pridobije što veći broj informacija i to tako da oni ni na trenutak ne posumnjaju da pred njima sedi agent KGB. Za "ulazak" u ulogu ispitivača iskusnim specijalcima bilo je potrebno svega 10-ak minuta, a delotvornost tehnika varirala je između 30 i 70 posto.
U radu specijalnih službi, a naročito Komiteta državne bezbednosti (KGB) Sovjetskog Saveza, često su se koristile raznorazne lingvističke metode, naročito prilikom ispitivanja uhvaćenih špijuna. Ove tehnike, zasnovane na dubokom razumevanju psihologije i specifičnosti komunikacije, pomagale su agentima da iz ispitanika "izvuku" sve neophodne inofrmacije, i to tako da oni sve do kraja ispitivanja ni ne shvate da su odali tajne koje nije trebalo da odaju.
Tehnika "Odraz u ogledalu"
Ova tehnika ogledala se u preslikavanju govora tela, mimike i intonacije govora, kao i korišćenju reči i konstrukcija koje koristi i špijun, a sve kako bi on stekao utisak da preko puta njega sedi neko ko je prijateljski nastrojen. Ova tehnika je podizala efikasnost ispitivanja za čak 30 do 40 procenata, a agentima KGB bilo je potrebno svega 15-ak minuta da se užive u svoju ulogu.
Metoda "Lingvistička zamka"
Metoda "lingvistička zamka" bazirala se na korišćenju reči i fraza koje imaju višestruka značenja, odnosno koje su mogle da se interpretiraju na više različitih načina. Iskusna agenti mogli su da identifikuju između 15 i 20 protivrečnosti u samo jednom iskazu špijuna koristeći ovu tehniku, a na ovu tehniku nasedalo je 70 procenata ispitanika.
Taktika "Lingvističkog sidra"
Koristeći ovu taktiku, vešti specijalci KGB uspevali su da dođu do željenih informacija u oko 70 posto slučajeva, i to uz pomoć svega 10 do 15 "sidara". U razgovoru sa špijunima, oni su strateški koristili reči koje su imale poseban značaj za sagovornika i prateći njihove reakcije pojavačali učestalost onih koje su izazivale najveću reakciju, sve dok špijun ne bi otkrio sve.
Metodologija "Semantička inverzija"
Ako bi želeli da preokrenu iskaz špijuna u svoju korist, agenti KGB bi koristili takozvanu semantičku inverziju. Oni bi prvo parafrazirali izjavu sagovornika uz izmene njenih ključnih delova, a zatim posmatrali njegovu reakciju. Potom bi postepeno, korak po korak, menjali i druge delove iskaza, ali tako da špijun ne prepozna da se sa njegovim mislima i rečima agent poigrava. U 50 procenata slučajeva ova metodologija davala je dobre rezultate.
