Magazin
Puškinov talisman: Od koga je ruski pisac dobio prsten za koji je verovao da ima posebne moći
"Sačuvaj moj talisman: u njemu je tajna sila! S ljubavlju ti on je dan" reči su poznate Puškinove poeme "Talisman". Aleksandar Sergejevič je često spominjao famozni prsten koji je dobio od jedne jako posebne dame u svojim delima, govoreći o njemu kao o nečemu svetom, o nečemu što mu daje moć i što ga štiti od nedaća. Ovaj talisman pisac je uvek nosio sa sobom, a jedan jedini put kada ga je skinuo završio se tragično.
U vreme kada je Aleksandar Puškin boravio u Odesi, u njegovom životu pojavila se jedna vrlo posebna žena - izvesna Jelisaveta Voroncova. Jelisaveta je bila supruga poznatog guvernera, ali je bez obzira na svoj bračni status gajila vrlo intenzivna osećanja prema mladom piscu.
Njihov poslednji susret dogodio se 1. avgusta 1824. godine i tom prilikom ona mu je poklonila vredan poklon - zlatni prsten sa gravurom na starojevrejskom jeziku, koji je služio i za "plombiranje" pisama. Pisama koje su oni među sobom razmenjivali i u kojima su pisali o svojim osećanjima jedno prema drugom.
Jedan za njega, drugi za nju
Prsten je bio jako specifičan: osim gravure, na njemu su se izdvajali i ornamenti grožđa, koje je u jevrejskoj kulturi bilo simbol plodnosti. Drugi, identičan komad nakita Voroncova je ostavila sebi, kako bi je uvek podsećao na Puškina. O posebnom odnosu književnika i njegove muze pisala je čak i Puškinova sestra.
"Kada bi stigla pošta zapečaćena voskom na kome su bili utisnuti simboli grožđa, koji su isti kao i na njegovom prstenu, on bi se zatvarao u svojoj sobi na nekoliko sati, samo kako bi se posvetio čitanju pisma". Toliki značaj je za njega imao taj odnos, ali i simbolika koju je nosio voštani pečat.
Puškin je verovao da prsten ima posebne moći
Puškin je bio veoma sujeveran, a njegovi dani bili su ispunjeni malim ritualima: posmatrao je sa koje je strane mesec, vodio računa kako se rukuje i verovao u svoju intuiciju i predskazanja. Isto tako, verovao je u to da određeni predmeti, poput prstena koji je dobio na dar, mogu imati posebne moći.
Pisac je bio ubeđen da je upravo zbog toga što ga nosi on toliko nadaren za pisanje i pun inspiracije, kao i da je prsten zapravo taj koji ga čuva od nečistih sila. "Puškinisti" smatraju da je upravo zbog toga što na duel sa Dantesom nije poneo svoju amajliju, on i podlegao povredama nakon ispaljenog hica protivnika.
Amajlija je nakon smrti Puškina završila u rukama drugih pisaca
U ruskoj istoriji ni jedan komad nakita nije imao toliko slavnih vlasnika: nakon Puškinove pogibije u istorijskom duelu 10. februara 1837. godine, prsten-amajlija prvo je dospeo kod pisca Vasilija Žukovskog, a potom i kod Ivana Turgenjeva. Kasnije je on završio u Puškinskom muzeju, gde je trebalo da bude na sigurnom. Nažalost, odatle je on bez traga nestao 1917. godine.
Prestenu se do dana današnjeg nažalost nije ušlo u trag, a ljubitelji lika i dela jednog od najpoznatijih književnika na svetu i dalje se nadaju da će on biti pronađen. Možda ga baš sada neka dama poznih godina stavlja na prst dok se sprema za proslavu rođendana, ili, pak, on leži u nekoj kutiji za nakit na nekom tavanu u peterburškom saloncu, potpuno zaboravljen, baš kao i dragocenosti Romanovih. Ko zna.
