Pet stadijuma prihvatanja tuge

Univerzalni recept za preživljavanje tuge, po rečima psihologa, ne postoji. Najbolji način da se preživi težak životni period je da se prođu sve njegove faze: negiranje, bes i ljutnja, faza pregovaranja, depresija, i na kraju prihvatanje.

Tokom života, čovek se susreće sa raznim neizbežnim situacijama, sa pojedinim i nekoliko puta, i bez obzira na to, proživljavanje svake od njih sa sobom nosi drugačiji dijapazon emocija. Taj dijapazon je jedinstven za svakog od nas. Psiholozi su po tom pitanju jednoglasni: sve reakcije su prirodne, budući da ljudska psiha traži načine da se zaštiti i sačuva, a vreme koje je potrebno da se rana zaceli zavisi od čoveka do čoveka.

U redu je ne biti "u redu", u stvari - normalno je

U psihologiji postoji jasno definisanih pet faza koje opisuju proces prihvatanja novonastalih životnih okolnosti, a psiholozi su složni da je čoveku sa neizbežnom, bolnom situacijom lakše da se sa njom izbori ukoliko je strukturira na pravi način. Metoda, koja se koristi u skoro svim savremenim praksama Kibler - Ros, opisuje linijski proces kroz koji čovek prolazi: negiranje, bes i ljutnja, pregovaranje, depresija i prihvatanje, navodi Luiza Istomina, klinički psiholog "Evropskog medicinskog centra".

Faza negiranja

U fazi negiranja čovek nesvesno odbija da prihvati realnost, pokušava da pronađe logično objašnjenje i "grešku" kojom će objasniti da to kroz šta prolazi ipak nije tačno. Ovaj stadijum može trajati od nekoliko minuta, pa sve do nekoliko nedelja, ali u proseku negde između sedmog i desetog dana ima tendenciju da pređe u narednu fazu, fazu besa i ljutnje. U ovom periodu, najvažnije je održavati regularne životne navike i dnevnu rutinu. Regularan san, ishrana, fizička aktivnost i odlazak na posao, važni su za održavanje psihičke stabilnosti ponajviše u ovoj fazi. Čim inicijalni šok i faza odbijanja počnu da blede, počinju da "ispod tepiha" isplivavaju sve emocije koje su tokom ove faze potisnute.

Faza besa i ljutnje

Faza u kojoj počinjemo da preispitujemo pravičnost univerzuma i tražimo opravdanje za to što se desilo, često se pitajući "Zašto baš ja?" i "Čime sam ovo zaslužio?" jeste naredna faza kroz koju prolazimo. Ljuti smo na sve: na sebe što nismo učinili ništa da sprečimo nastali događaj, na sudbinu koja se gorko poigrala sa nama, pa čak i na ono što ni na koji način nije uticalo na događaj. U ovoj fazi, fizička aktivnost najbolji je način za borbu sa emocijama, a naporniji treninzi pomoći će da negativne emocije izađu na površinu.

Faza pregovaranja

Prošao je inicijalni šok, prošla je i faza ljutnje, te sada na red dolazi pregovaranje. Ovde pregovaramo sa samima sobom, racionalnije pristupamo situaciji, trudimo se da je sagledamo u celosti i razumemo razloge koji su do nje doveli. Čitamo literaturu, istražujemo po internetu,i razgovaramo sa ljudima koji su prolazili kroz istu ili sličnu situaciju: da bismo shvatili da ni na koji način nismo mogli uticati na ishod situacije.

Znaci depresivnog stanja

Faza depresije

Depresija sa kojom se susrećemo prolazeći kroz sve faze tugovanja predstavlja prazninu koju čovek oseća kada osvesti da život više neće biti onakav kakav je bio pre bolne, neizbežne situacije u kojoj smo se našli. To je faza akutne tuge: ona može trajati od šest do sedam nedelja od samog događaja, tokom kojih se zapravo dešava "otcepljenje" od onoga što smo izgubili, bilo da je u pitanju bliska osoba, posao, ili nešto treće. Sada se polako ponovo ulazi u realnost, učimo da živimo u novonastalim okolnostima, a u ovoj fazi najviše pomaže razgovor: sa bliskim ljudima ili psihologom.

Faza prihvatanja

Poslednja faza, faza prihvatanja je period stabilizacije i osvešćivanja činjenice da živimo u novoj realnosti i prihvatamo stvari onakvim kakve jesu. Međutim, to ne znači da ćemo se nužno radovati novoj realnosti, već da smo naučili da živimo u njoj i prihvatili je. Ipak, u ovoj fazi moguće su promene raspoloženja, ali regresija (trenutno vraćanje u prethodne stupnjeve procesa) ne treba da sputava vašu volju za napredak.