Koržik - omiljena dečija poslastica iz vremena SSSR

Istorija koržika datira još iz vremena stare Rusije, kada su ljudi pravili jednostavne, a hranljive "lepinjice" koje su mogli da nose sa sobom u pohod ili u polje, bez brige da će se one pokvariti na suncu. Stari ruski recepti za koržik podrazumevali su tek osnovne sastojke: brašno, vodu i prstohvat soli i nešto malo šećera - tek toliko da mu da lepši ukus. Sa vremenom je ovaj biskvit doživeo male modifikacije i postao ne samo poslastica koja svakoga lako zasiti, već i sinonim za izobilje, sreću i toplinu porodičnog doma.

Kako je koržik postao popularan

Početkom 19. veka koržik je počeo da se proizvodi u većim količinama i postao zaštitni znak svih vašara, posebno onih koji su se organizovali oko Novogodišnjih i Božićnih praznika. U njih su tada već dodavali i puter i raznorazne aromatične začine, a miris koji se širio gradom se nije mogao porediti ni sa čim. Već krajem 20. veka koržik je zahvaljujući tome što je jednostavan za pripremu, a istovremeno i hranljiv i jako ukusan, postao i omiljena poslastica dece širom SSSR, zbog čega su škole odlučile da ga uvrste u obavezan dečiji jelovnik.

Koržik nije samo biskvit, već i narodni lek i inspiracija književnicima

Ruski narod je verovao da koržik ima i lekovita svojstva, posebno ukoliko je pripremljen od ovsenog brašna (koje je bogato vlaknima i vitaminima) i sa dodatkom malo meda, koji je poznat po svojim antiseptičkim i protivupalnim dejstvima. Takav biskvit je, prema narodnom verovanju, bio univerzalan lek za prehlade, bakteriološke i virusne infekcije i inflamantorne procese u organizmu.

Koržik je zauzeo i počasno mesto u ruskoj literaturi: književnici Lav Tolstoj, Anton Čehov i drugi su ovaj biskvit u svojim delima opisivali ne samo kao deo ruske svakodnevice, već i kao simbol dobronamernosti i topline. U delima su se koržici obično servirali gostima tokom tradicionalnog ispijanja čaja, dok bi junaci romana pričali o tome šta se dešava po gradu i šta ima novo.