U Rusiji se govori više od 150 jezika, a ovih 7 su najteži za učenje i razumevanje

Najveći deo lingvističke raznolikosti podeljen je u četiri osnovne kategorije: altajski jezici, indoevropski, severno-kavkaski i uralski. Svaki od jezika koji se koriste u Rusiji je kompleksan na svoj način, a ovih 7 slove za najzahtevnije za učenje i gotovo nemoguće za razumevanje za one koji nisu iz tog regiona.

Tabasaranski jezik

Tabasaranskim jezikom govore narodi koji žive u Dagestanu i predelima severnog Kavkaza, a zbog svoje kompleksnosti on se našao i na spisku 10 najtežih jezika na svetu, pa i u Ginisovoj knjizi rekorda! U ovom jeziku postoji između 44 i 52 padeža (čak ni lingvisti ne mogu da se slože), azbuku čine 54 slova, dok se reči dele na 10 podreči. Glagoli se u ovom jeziku menjaju ne samo po vremenima, nego i po broju i rodu, ali zato ne postoje predlozi, već se oni kompenzuju "posleglagolima". Ovim jezikom u Rusiji govori više od 126 hiljada ljudi, a zbog njihove rasutosti po regionu stvorila su se čak i 3 zasebna dijalekta. 

Eskimski jezik 

U TOP 10 najtežih jezika na svetu ubraja se i eskimski jezik, koji koriste eskimi - stanovnici krajnjeg severa Rusije, ali i stanovnici američkog dela Aljaske. Eskimski jezik je podeljen na dva dijalekta - čaplinski i naukanski, kojima se služi samo 500, odnosno 50 stanovnika. Eskimski jezik je jedinstven po tome što ima čak 63 različite forme glagola u sadašnjem vremenu. Ujedno, to je i vrlo deskriptivan (opisan) jezik: reč koja svuda u svetu zvuči isto, internet, na eskimskom se kaže ikiaqqivik, što ima i značenje "put kroz slojeve".

Abazinski jezik 

Abazinski jezik je takođe veoma specifičan: azbuku čini čak 71 slovo, od kojih su samo 6 vokali. Jezik obiluje zvukovima koji podsećaju na zviždanje i šištanje, dok pojedine reči čine kombinaciju ovakvih glasova. Čak i minimalna promena u načinu izgovora reči drastično može promeniti smisao, pa je samostalno učenje jezika praktično nemoguće. Osim toga, abazinski jezik, kojim se svakodnevno služi oko 30 hiljada stanovnika Karačajevo-Čerkesije, je bogat i različitim gramatičkim kategorijama glagola, koji imaju izuzetno složen sistem promena po broju i vremenima.

Kalmicki jezik

I dok se u abazinskom jeziku većina reči sastoji od konsonanata (pretežno praskavih), u kalmickom jeziku dominiraju vokali, kojih ima čak 18 i koji se dele na kratke i duge. Primera radi, reč "uul", koju čini dugo, dvostruko "u" i slovo "l", znači planina, dok reč "ul", sa kratkim "u" znači đon. Drugim narodi u razgovoru jedva da i osete ove razlike, ali one itekako menjaju smisao izrečenog. Nosilaca kalmickog jezika na teritoriji Rusije ima nešto više od 80 hiljada, a svi oni pripadaju mongolskoj grupi naroda i naseljavaju pretežno sam jug zemlje. 

Vepski jezik

Vepskim jezikom govore narodi pribaltičke regije zemlje, nastanjeni u Kareliji, Vologodskoj oblasti i Lenjingradskoj oblasti, kojih ima nešto manje od 4 hiljade, prema podacima popisa stanovništva. Etnografi smatraju da se u stvarnosti nosilaca ovog jezika mnogo više. U vepskom jeziku ima između 10 i 24 padeža (kao i u slučaju tabasaranskog jezika, lingvisti ne mogu da se slože), a ono što ga posebno ističe od ostalih jesu pojedine forme množine imenica, koje se formiraju korišćenjem "posleglagola". Osim toga, padeži u vepskom jeziku imaju više značenja: primera radi, padež inesiv-elativ nastaje dodavanjem sufiksa -s (-š), a smisao se menja zavisno od konteksta.

Jakutski jezik

Na jakutskom jeziku priča između 450 i 500 hiljada stanovnika Rusije, a bez obrzira na to što on spada u grupu turkijskih jezika, on se i dosta razlikuje. U jakutskom jeziku postoji veliki broj oblika glagola koji opisuju radnje koje se odvijaju u sadašnjem vremenu, dok za iskazivanje radnji iz prošlog vremena postoji čak 8 različitih načina. Zavisno od forme, radnji se dodeljuje i vreme u prošlosti: nedavno, ranije, posledično, u više navrata (epizoda), kontinuirano, davno, davno i u više navrata, davno i kontinuirano. Jakutski jezik odlikuje i 16 vokala, koji se, kao i u kalmickom, dele na kratke i u duge. Duge nastaju spajanjem 2 ista glasa, kao na primer "aa" ili "ii" ili "uu".

Andijski jezik 

Andijskim jezikom govori oko 5,8 hiljada stanovnika, pretežno nastanjenih na području Dagestana. Interesantno je da se u ovom jeziku imenice menjaju ne samo po padežima, već i po 7 različitih lokacija! Drugim rečima, oblik reči zavisi i od toga gde se konkretno neka radnja odvija - da li, na primer, u kući ili u kućama. Još jedna zanimljiva specifičnost andijskog jezika jeste u tome što postoje očigledne razlike između iste reči zavisno od toga da li je izgovara osoba muškog ili ženskog pola: tako, primera radi, će muškarac za sebe reći "din", a za drugu osobu "min", dok će devojka za sebe reći "den", a za drugu osobu "men", kao "ja", odnosno "ti".