Magazin
Šta vaš posao govori o vašem mentalnom zdravlju? Iznenadićete se kada vidite zaključak naučnika
Između našeg mentalnog zdravlja i posla kojim se bavimo postoji mnogo čvršća veza nego što se ranije mislilo. Štaviše, mentalno stanje, odnosno postojanje nekog poremećaja, može čak i uticati na odabir profesije, pokazalo je najnovije istraživanje.
Mentalni sklop svakoga od nas je izuzetno kompleksna pojava, na koju utiče kako genetika, tako i okruženje u kome odrastamo. Iako se do sada mislilo da na odabir profesije utiču samo faktori okruženja, talenti i usmeravanje od strane roditelja i nastavnika u školi, sada se pokazalo da to nije baš tako i da struku biramo i u skladu sa našim mentalnim statusom.
"Bili smo inspirisani da istražimo određene genetičke varijacije i otkrijemo da li potencijalno zaoštravanje nekog poremećaja može imati i nekakve pozitivne posledice, odnosno ishode. Naše istraživanje sugeriše da psihološke osobine mogu imati uticaja na izbor karijere", naveo je Georgios Voludakis, autor studije sa Ikan medicinske škole.
Ko je najskloniji šizofreniji, a ko anoreksiji
Analizirajući podatke više od 400 hiljada Amerikanaca i Britanaca, naučnici su došli do zaključka da su profesija i genetske predispozicije međusobno povezani sa razvojem nekog mentalnog oboljenja ili poremećaja. Ukrštajući genetiku ispitanika i 20 različitih profesija, nametnuli su se krajnje interesantni zaključci, od kojih su neki (donekle) očekivani, a drugi potpuno neverovatni.
Istraživanje je pokazalo da umetnici i dizajneri mentalno najranjiviji. U većini slučajeva imaju predispozicije da pate od anoreksije, bipolarnog poremećaja, nekog od poremećaja autističnog spektra, šizofrenije i depresije, prenosi Njujork Post zapažanja stručnjaka. Matematičari i IT stručnjaci su, recimo, najskloniji razvoju autizma, dok su šizofreniji i depresiji skloni još i socijalni radnici.
Poremećaji pažnje prisutni u najviše profesija
ADHD, odnosno hiperkinetički poremećaj, "dominira" u najvećem broju profesija, pokazalo je istraživanje. Njemu su najsklonije osobe zaposlene u ugostiteljstvu (kuvari i pomoćni kuvari), građevinci, instalateri i inženjeri i zaposleni na održavanju, kao i oni koji rade u transportu, dok su malo manje podložni razvoju ovog poremećaja službenici obezbeđenja i inženjeri proizvodnje.
Iako su ovakvi zaključci objavljeni u magazinu Nature Human Behaviour zaista značajni, imajući u vidu da je istraživanje rađeno na velikom uzorku ispitanika, stručnjaci naglašavaju da genetski faktor ne mora imati presudan uticaj na izbor karijere. Uzrast, pol, stepen obrazovanja igraju neuporedivo veću ulogu u ovom životnom izboru.
