Magazin
Ko je stavio mehuriće u šampanjac
"Flaša je otvorena. Šampanjac se pod određenim uglom sipa u čašu, kako čaša ne bi bila prebrzo ispunjena mehurićima. Piće se sipa do polovine čaše. I tada vidimo bogati sloj mehurića koji sjaje", objašnjava jedan trgovac vinom iz Berlina. A kakve veze imaju zvuk pucanja otvarača na flaši šampanjca, engleski naučnici i bogate udovice sa pićem koje se otvara za specijalne, radosne prilike?
Zvuk otvaranja šampanjca svi vrlo dobro prepoznaju. Ovo najpoznatije piće iz Francuske, sinonim je za bogatstvo, proslave - od Nove godine do intimne večere za dvoje. Iako se mnoga penušava pića koja se otvaraju praskom, nazivaju šampanjcima, samo vina sa mehurićima potekla iz oblasti Šampanj u Francuskoj, pripremljena po posebnoj proceduri imaju pravo na taj naziv.
Vino nastaje fermentacijom, kada kvasac pretvori šećer iz grožđa u alkohol, a ova hemijska reakcija stvara karbon dioskid, koji se rasprši kada se otvori vino. Kako bi napravili penušavo vino, vinari stvore ferementaciju unutar boce, da zadrže ovaj gas unutra. Upravo oslobađanje gasa iz boce je razlog stvaranja karakterističnog zvuka, pri otvaranju boce šampanjca, prenosi "Nacionalna geografija".
Ko je prvi ubacio mehuriće u čuveno vino? Odgovor se mora potražiti u Engleskoj, do koje su vina stizala u bačvama, a zatim presipana u boce od debelog stakla sa čepovima od plute, u kojima je verovatno dolazilo do sekundarne fermentacije. Ukoliko bi do toga došlo, konzumenti su bili oduševljeni i ubrzo su počeli da smišljaju načine kako sami da proizvedu mehuriće.
"Naši vinari u poslednje vreme koriste melasu (vrsta šećera), u svim vinima, kako bi postala penušava", zapisao je doktor Kristofer Maret, prvi put dokumentujući opis namernog dodavanja šećera radi dodatne fermentacije, a ova tehnika će postati osnova u proizvodnji šampanjca.
Nekoliko godina nakon ove zabeleške, Dom Perinjon monah, postaje podrumski majstor u opatiji Svetog Petra, u opštini Hautvilers. U 19. veku proglasiće ga izumiteljem šampanjca, što ne samo da nije tačno, već je moguće i da je on radio na suzbijanju mehurića. Jedino što se sa sigurnošću zna je da je on prvi kombinovao različite vrste grožđa, kako bi se dobilo svetlije i bogatije vino.
Tehnika pravljenja mehurića bila je zahtevna, pa je na primer samo oko 10.000 boca prodato tokom jedne godine. A već početkom 19. veka ceo svet želi da isproba penušavo vino. U ovom veku žene još nisu imale nezavisnost i priliku da rade, ali su zato udovice imale pravo da poseduju biznis ili neku nekretninu i upravo će one preuzeti posao od pokojnih muževa i od skromne proizvodnje stvoriti proizvodnje koje su do danas poznate u svetu.
Najpoznatija među njima je bila Barbi-Nikol Ponsadin, poznatija kao Udovica Kliko (Veuve Clicquot), a najpoznatija po izumu koji je mučio mnoge proizvođače do tada - kako da sedimentacija koja ostaje nakon fermentacije, koja daje vinu mutan izgled, nestane. Još jedna udovica je 1860. godine unela promene u proizvodnju šampanjca. Bila je to Louise Pomeri, a njeno vino sadržalo je manje šećera. Pravila je suvlja vina od bolje vrste grožlja, koja su u samom startu zahtevala više vremena, pa su bila i skuplja od ostalih.
Najgori period za proizvodnju vina bio je Prvi svetski rat, kada je uništeno preko 40 posto vinograda. Takođe, većina muškaraca je bila u vojsci, pa nije imao ko da bere grožđe i učestvuje u procesu proizvodnje, tako da su i ovde ulogu preuzele žene.
Istorija pripreme vina u Šampanj oblasti je duga 2.000 godina, a počinje sa Rimljanima od 57 godine pre hirista, koji su dali ime ovoj oblasti koje je značilo "ravnica", a proćiće stotine godina do pojave prvog penušavog pića. Sve do srednjeg veka nastavljaju da se prave vina u Šampanji, pa vladari kao šti su Filip II Avgust i Luj 13. piju samo vina iz ove oblasti.
