Magazin

Koncept "tihog napredovanja" nasuprot "tihom odustajanju" - kako da se na poslu osećamo korisno

Pronađite jednu ili dve stvari u poslu koje vam se dopadaju i u kojima uživate, osmislite svoj koncept rada, negujte prijateljstva u poslovnom okruženju i videćete kako se stvari menjaju na bolje. Svi smo čuli za koncept "tihog odustajanja", gde se radne aktivnosti svode na neophodni minimum, međutim ovo nije najbolje rešenje. Nasuprot tome, možete probati "tiho napredovanje" - podrazumeva proaktivno razmišljanje i preduzimanje aktivnosti kako biste se na poslu osećali bolje i korisno
Koncept "tihog napredovanja" nasuprot "tihom odustajanju" - kako da se na poslu osećamo korisno© freepik/lookstudio

Tiho odustajanje (quiet quitting), fenomen koji je kao bomba odjeknuo u protekle dve godine, i koji je u potpunosti transformisao poslovno okruženje i način na koji se odnosimo prema radnim obavezama, sada ima svoju bolju verziju - "tiho napredovanje", odnosno "quiet thriving".

Koncept tihog napredovanja je sušta suprotnost tihom odustajanju, a preduzimanje konkretnih radnji i male promene u načinu razmišljanja i pogleda na posao, zaposlenima pomažu da se osećaju bolje na poslu, pokazuju više inicijative i uživaju u svojim radnim zadacima. Koje su to aktivnosti koje nam mogu pomoći da se iz stanja frustriranosti i nezadovoljstva "iščupamo" i ponovo zavolimo posao koji radimo?

Pronađite jednu stvar koju volite i u kojoj uživate

Mozak je programiran tako da negativne stvari uočava brže, a pozitivne zanemaruje ili im oduzima na značaju. Napravite potpuni preokret, i u svom poslu pronađite ono u čemu uživate, a zatim na ceduljici napišite šta je to što vas na poslu čini srećnim i zalepite na okvir monitora. Svakodnevno pročitajte ono što ste napisali, dodajte nove stvari u kojima uživate i videćete kako sa vremenom na vašem spisku postoje različite aktivnosti koje vam pričinjavaju zadovoljstvo, a kojih niste bili svesni!

Postavite granice

Postavljanje granica važno je ne samo u životu, već i u poslovnom okruženju. Kako biste izbegli burnout (sindrom sagorevanja) i zaštitili sebe i svoje mentalno zdravlje - jasno definišite zaduženja, kao i to da niste spremni da  žrtvujete pauzu radi još jednog sastanka ili da na poslu ostajete prekovremeno svakoga dana. Iako će neko protumačiti ovakav stav kao nezainteresovanost za posao ili napredovanje - ovo je jedini način da sačuvate sebe od sagorevanja na poslu.

Osmislite sopstveni koncept rada

Ovaj koncept kreirale su i razvile psihološkinje Ejmi Vržesnjevski i Džejn E. Daton, iako deluje poprilično apstraktno, sasvim je jednostavan: porazgovarajte sa vašim menadžerom šta je to što vas u poslu čini srećnim i čime biste voleli da se bavite, a zatim u dogovoru sa njim kreirajte spisak aktivnosti koje biste mogli da pokrenete ili preuzmete na sebe, a koje će vas podstaći da se dodatno angažujete i pokažete sve svoje kvalitete. Možda je to obuka novozaposlenih ili vođenje timova na projektima, a možda i dobrotvorni rad unutar vaše organizacije. Šta god da je to što vas pokreće, ishod će biti isti - osećaćete se poletnije, korisnije i zadovoljnije, budući da ćete ideju moći da realizujete onako kako ste je zamislili.

Negujte prijateljstvo sa kolegama

Istraživanja pokazuju da zaposleni koji u poslovnom okruženju neguju prijateljstva ne samo da su raspoloženiji i opušteniji, već imaju i više inicijative i bolje poslovne rezultate. Zato nemojte oklevati da sa kolegama sa kojima radite ponekad popijete kafu i razmenite mišljenja i interesovanja, možda se baš u toj sredini krije neko sa kim će strogo poslovni odnos prerasti u dugogodišnje prijateljstvo.

Priključite se ekipi

U svakom kolektivu postoje ekipe - nekada ih objedinjuju zajednički projekati na kojima su angažovani, a nekada  zajednička interesovanja, poput sporta ili drugih vanposlovnih aktivnosti. Ukoliko se u firmi osećate pomalo kao autsajder, potražite kolege sa kojima delite neke zajedničke pasije - vreme tokom pauze za ručak proći će u opuštenom razgovoru sa istomišljenicima, a vaše raspoloženje biće bolje iz dana u dan, znajući da pripadate nekoj grupi.

Napravite listu svojih dostignuća

U vrtlogu sastanaka, projektnih zadataka i ciljeva koje dobijamo od rukovodioca, često previdimo koliko smo  uspešni u onome što radimo, i u kolikoj meri doprinosimo dobrobiti kompanije. Zato je važno da s vremena na vreme zastanemo i preispitamo koja smo dostignuća i zasluge imali u proteklom periodu. Ne samo da ćete se osećati bolje kada pogledate u listu stvari koje ste realizovali, već ovaj spisak možete kasnije iskoristiti i da ažurirate radnu biografiju i dodate aktivnosti koje vam ne bi pale na pamet da nije bilo spiska.

image