Sve glasniji fenomen tihog odustajanja
Možda ćete pomisliti da je u pitanju samo još jedan od trendova sa TikTok-a, ali ovaj koncept nije novina. Tiho odustajanje zapravo predstavlja ograničavanje radnih zadataka isključivo na one koji su u okviru radnog mesta i opisa posla, sa ciljem izbegavanja ostajanja na poslu i nakon radnog vremena i postizanja balansa između privatnog i poslovnog života.
Ovaj trend traje već godinama, a može biti znak da zaposleni nije zadovoljan na poslu i da doživljava takozvano sagorevanje. Sve više ljudi počelo je da razmišlja o svojim karijerama, platama ali i načinu na koji se njihovi poslodavci ophode prema njima.
Uzročnika za ovakvu ekspanziju tihog odustajanja (quiet quitting) je nekoliko. Rad od kuće, kao posledica pandemije, je umnogome promenio prioritete zaposlenih, ali i standarde pri zapošljavanju. Često se biraju isključivo pozicije koje podrazumevaju rad od kuće, izbegavajući na taj način gužve u saobraćaju i spremanje za posao, ali i neretko toksičnu atmosferu sa kojom se susreću na radnom mestu. Rast plata i stopa inflacije takođe su jedan od uzroka za ovaj fenomen. Usled globalne stope inflacije, koja je tokom juna 2022. godine dostigla čak 8-9 procenata, a prosečno povećanje zarada bilo procentualno upola manje, veliki broj zaposlenih preispitalo je opravdanost svog zaposlenja jer su njihova primanja praktično bila smanjena. Rezigniranost ovom situacijom, mnoge je podstakla da primene koncept obavljanja neophodnog minimuma u svom poslu.
Statistički pokazatelji govore sledeće:
- 71.6 miliona ljudi napustilo je svoja radna mesta u periodu od aprila 2021. do aprila 2022. godine, što ukazuje da je mesečno skoro 4 miliona ljudi dalo otkaz usled nezadovoljstva uslovima rada
- U junu 2022. zabeleženo je 4,2 miliona otkaza od strane zaposlenog na globalnom nivou
- Čak 85 procenata zaposlenih širom sveta, prema procenama, je u fazi tihog odustajanja, dok je preostalih 15 procenata aktivno uključeno u radne aktivnosti
- Usled tihog odustajanja, kompanije gube i do 1,5 triliona američkih dolara godišnje
- 79 procenata zaposlenih izjavilo je da bi prestali da tiho odustaju kada bi njihov rad i doprinos bili više vrednovani i cenjeni unutar kompanije
"Jasno je da je tiho odustajanje simptom lošeg upravljanja", piše Galup, i preporučuje menadžerima kompanija da bolje komuniciraju sa svojim podređenima, odnosno da sa svakim članom tima razgovara bar 15-30 minuta nedeljno.
Iako je ovaj koncept možda i zbog samo naziva, naišao na mnogo kritika, ovo ne bi trebalo da plaši poslodavce, već naprotiv - da bude motiv i podstrek da se preispita motivisanost zaposlenih, šta može povećati njihovo zadovoljstvo i produktivnost na poslu. U tom slučaju, veća je verovatnoća da će zaposleni nastaviti da ispunjavaju svoje zadatke i da neće dati otkaz. Jer, "tiho odustajanje", nema za cilj da zaposleni ne rade svoj posao, već je potreba da se postave granice i zaštiti lično vreme.
