Zašto se plašimo da budemo ostavljeni

Raskidi nisu jednostavna stvar, i često se dese onda kada najmanje očekujemo, kada smo "ušuškani" i mislimo da je sve u redu. A nekada kao da ih prizovemo, razmišljanjima kako nismo dovoljno dobri našem partneru, kako ima boljih od nas i kako ni sami ne znamo zašto pored toliko drugih neko bira nas. Ovakve misli ne pojavljuju se slučajno, a svojim toksičnim prisustvom, umeju destabilizovati odnos i napraviti problem ni iz čega.

Koji su to tri najšečća uzročnika pojave ovakvih misli i da li je rad na sebi jedini način da se takvih misli rešimo

Nisko samopouzdanje je osnova za strah

Strah da će partner prestati da nas voli i ostaviti nas povezan je sa privlačnošću. Svako od nas trudi se da se dopadne predstavnicima suprotnog pola, a naše samopouzdanje zavisi od zainteresovanosti koju izazivamo kod njih. I zato, kada iz nekog razloga doživimo sebe manje privlačnim, samopouzdanje polako počne da se srozava, a strah od toga da budemo ostavljeni počne da biva sve jači.

U različitim epohama, različiti su bili i kriterijumi kada je privlačnost u pitanju: bilo je vremena kada je etalon za žensku lepotu bila žena sa oblinama i viškom kilograma, dok je bilo i perioda kada su muškarce privlačile mršavice poput Tvigi.

Danas su kriterijumi koji se odnose na fizički izgled pomereni u drugi plan, ali su svi ostali parametri naizgled najrigorozniji do sada. Sa jedne strane, od žena se očekuje određeni nivo samostalnosti i nezavisnosti, dok sa druge strane, važno je da žena bude nežna, spremna na kompromise i puna empatije, da želi da se ostvari kao majka i svoje lične želje i interesovanja potisne u drugi plan zarad porodice.

Naravno, kriterijume postavljaju i pripadnice lepšeg pola, želeći od svog partnera da ima zadivljujuću karijeru, visoka primanja, nekretnine i određeni kapital kao zalog za sigurnu budućnost, dok pored navedenog, on treba da bude brižan i nežan, spreman da zaštiti interese zajednice i bude šarmantan i duhovit.

Kada kod sebe primetimo da "ispadamo" iz ovako postavljenih okvira, lako se desi da upadnemo u zamku i svoje samopouzdanje podvrgnemo ispitivanju. Kako se izboriti sa niskim samopouzdanjem i preispitivanjem sebe? Isključivo radom na sebi. Ulaganjem u sopstvena znanja, kulturu i mentalno zdravlje stiče se osnova za dobar odnos prema sebi, a zatim i dobar odnos sa partnerom.

Traume iz detinjstva prepreka su zdravim odnosima

Iako u odraslom dobu često ne možemo da se setimo pojedinosti iz ranog perioda odrastanja, one često mogu da budu uzročnici problema sa samim sobom i drugim ljudima. Strah da ćemo biti ostavljeni, da će prestati da nas vole, rađa se u samom detinjstvu, onda kada roditelji svesno ili nesvesno ostave dete samo, smatraju psiholozi. Dete, ne razumejući zašto je do toga došlo, odmah pomisli kako ga roditelji više ne vole i kako nije vredno njihove pažnje. Od tog trenutka dete raste sa ubeđenjem da nije dovoljno dobro da bi ga neko voleo, i da ljubav treba da zasluži, a kada stasa i uđe u emotivni odnos, projektuje situacije iz ranog detinjstva na odnos sa partnerom, gušeći se u strahovima iz prošlosti. Ima li rešenja? Naravno da ima. Iako je rad na sebi sa psihologom ili psihoterapeutom ozbiljan poduhvat koji na momente može otvoriti "Pandorinu kutiju" i izazvati privremenu neprijatnost, jedini pravi način otpuštanja trauma iz detinjstva leži u tome. Zato nemojte prezati od toga da sa stručnim licem započnete rad na sebi - avantura u kojoj upoznajete svoju ličnost iz korena, vam može promeniti život, ma koliko to u ovom trenutku zvučalo kao kliše.

Neuspele veze i strah od nove izdaje

Neuspeli odnosi u zrelom dobu i veze u kojima smo doživeli neku vrstu izdaje ili prevare, bez obzira na zdravo samopouzdanje i odrastanje, mogu ostaviti duboko urezan trag i strah od ponovnog doživljavanja nanetog bola. Ukoliko su emocije bile jake, a izdaja ili prevara teško podnete, samopouzdanje lako može da se naruši i postane plodno tle za "uzgoj" misli o tome da ćemo opet biti povređeni i da nismo dovoljno dobri. Ovakav strah zapravo ima svoju osnovu, a jedini način da se on prevaziđe jeste rad na sebi i "zatvaranje geštalta", kako se u psihologiji naziva otpuštanje tereta vezano za neku situaciju.